Besijani iz Tirane jedan susret potpuno je promenio život. Zahvaljujući ocu upoznala je Ivana Kitanovića iz Zaplanjske Toponice, odlučila da se uda za njega i preseli u Srbiju, gde je brzo osvojila simpatije novih komšija.
Ljubav često uspeva da prevaziđe kulturološke razlike, udaljenost i predrasude. To pokazuje i priča Besijane, koju svi zovu Besa, i njenog supruga Ivana Kitanovića.
Besa je odrasla u Tirani, dok je Ivan živeo u selu Zaplanjska Toponica, u opštini Gadžin Han. Verovatno se nikada ne bi upoznali da nije bilo prijateljstva njenog oca sa čovekom iz Srbije.
Njihov prvi susret ubrzo je prerastao u ozbiljnu vezu, a Besa je odlučila da napusti život u glavnom gradu Albanije i novi dom pronađe u malom srpskom selu.
Otac je imao presudnu ulogu u njihovom upoznavanju
Besin otac imao je prijatelja iz Srbije, advokata koji je radio i u Albaniji i govorio pomalo albanski jezik. On ga je jednog dana pitao da li poznaje devojku koja bi želela da upozna njegovog komšiju Ivana.
„Moj otac je rekao da ima ćerku za udaju i tako je sve počelo. Ivan je došao u Tiranu i upoznali smo se“, ispričala je ranije Besijana.
Prilikom susreta Ivan joj je otvoreno govorio o svom životu. Objasnio joj je gde živi, čime se bavi, kako žive njegovi roditelji i šta može da očekuje ukoliko odluči da dođe u njegovo selo.
Njegova iskrenost ostavila je snažan utisak na Besu.
„Dopao mi se i odlučila sam da se udam za njega. Došla sam u Zaplanjsku Toponicu, napravili smo svadbu, a vremenom sam naučila i srpski jezik“, kazala je ona.
Tiranu je zamenila životom na selu
Preseljenje iz Tirane u malo selo na jugu Srbije predstavljalo je veliku životnu promenu. Besa se suočila sa drugačijim običajima, novom sredinom i jezikom koji u početku nije poznavala.
Ipak, prema njenim rečima, meštani su je lepo prihvatili, a ona se trudila da se što brže uklopi u novu zajednicu.
Ivan radi kao vozač, dok njegovoj supruzi svekrva mnogo pomaže u kući i oko dece. Besa ističe da je zadovoljna porodičnim životom koji su zajedno izgradili.
Njihovu sreću dodatno je uveličalo rođenje blizanaca Luke i Alekse. Supružnici kažu da su im sinovi doneli novu radost i upotpunili brak.
Komšije iznenadila brzinom kojom se prilagodila
Besine komšinice nisu krile iznenađenje kada su videle koliko se brzo snašla u seoskom životu. Naučila je da obavlja različite poslove u domaćinstvu, ali i mnoge obaveze koje ranije nije imala.
Prema rečima meštana, naučila je da vozi automobil, pa čak i traktor. Njena spremnost da prihvati novu sredinu i savlada nepoznate poslove pomogla joj je da postane omiljena među komšijama.
Besa se nije zatvorila u kuću niti je dozvolila da je razlike odvoje od ljudi. Učila je jezik, upoznavala običaje i svakodnevno gradila odnose sa Ivanovom porodicom i stanovnicima sela.
Koliko se dobro uklopila pokazuje i to što su je pojedini meštani pitali da li u Albaniji ima neudatu drugaricu ili rođaku koju bi mogla da upozna sa njihovim sinom ili rođakom.
Ljubavna priča koja je prevazišla predrasude
Brakovi između Srba i Albanki poslednjih godina privlače pažnju javnosti, posebno kada je reč o ljudima iz seoskih sredina. Ipak, svaka takva zajednica predstavlja posebnu priču i zahteva međusobno poštovanje, razumevanje i spremnost partnera da prihvate različitosti.
Besa je zbog ljubavi promenila državu, gradsku svakodnevicu zamenila životom na selu i naučila novi jezik. Ivan joj je zauzvrat pružio podršku i otvoreno je upoznao sa životom koji bi je čekao u Srbiji.
Njihova priča pokazuje da poreklo i nacionalnost ne moraju biti prepreka kada među ljudima postoje iskrene emocije, poverenje i zajednička želja da izgrade porodicu.
Od susreta u Tirani do doma u Zaplanjskoj Toponici, Besa i Ivan izabrali su da svoj život grade bez obzira na predrasude. Danas sa sinovima Lukom i Aleksom žive porodičnu priču koja je počela zahvaljujući jednom neobičnom pitanju i očevom poznanstvu.
