Božić se često doživljava kao vreme topline, velikodušnosti i zajedništva. Za mene je, međutim, postao trenutak u kojem sam prvi put jasno sagledala svoju vezu.
Mesecima sam radila dodatne smene i štedela svaki dinar kako bih svom vereniku, Benu, kupila PlayStation 5 koji je dugo želeo. Kao frizerka koja je tek gradila karijeru, to nije bilo lako, ali me je nosila misao na njegovu radost kada otvori poklon. Verovala sam da se trud isplati.
Kada je došao trenutak razmene poklona, Ben mi je pružio malu kutiju, sa osmehom koji je nagoveštavao nešto posebno. Međutim, kada sam je otvorila, unutra je bila mala flašica čačkalica. Njegova porodica je reagovala smehom, a neko je čak snimao ceo trenutak. Osetila sam nelagodnost i poniženje koje nisam mogla da sakrijem.
Osećaj je postao još teži kada sam primetila skupe i pažljivo odabrane poklone koje je Ben dao svima ostalima — nakit, vredne stvari i velike poklone za članove porodice. Tada mi je postalo jasno da se ne radi o šali, već o potpunom izostanku poštovanja.
Kasnije je pokušao da sve umanji, nazivajući to bezazlenom šalom, uz obećanje „pravog poklona“ i izvinjenje. Ipak, problem nikada nije bio u poklonu, već u poruci koju je taj gest nosio. U vezi su pažnja, poštovanje i uzajamna briga osnov, a ne dodatak.
Te večeri sam otišla kod majke i ubrzo nakon toga raskinula veridbu. Nisam mogla da zamislim budućnost sa nekim kome je zabava važnija od mog dostojanstva.
Nekoliko dana kasnije, Ben se suočio sa ozbiljnim profesionalnim problemom i izgubio važnu priliku. Njegova porodica je pokušala da krivicu prebaci na mene, ali sam mirno postavila granice i povukla se iz cele situacije.
Tada sam osetila olakšanje i slobodu kakvu dugo nisam poznavala. Taj Božić mi nije ništa oduzeo — dao mi je jasnoću, podsetnik na sopstvenu vrednost i hrabrost da nastavim dalje, sa uverenjem da su ljubav i poštovanje uvek neophodni.
