Uporan kašalj, izražen umor i povišena telesna temperatura mogu biti simptomi takozvane hodajuće upale pluća. Ovaj naziv koristi se za blaži oblik pneumonije kod kojeg osoba često može da nastavi sa svakodnevnim aktivnostima, iako je prisutna infekcija pluća.
Jedan od mogućih uzročnika je bakterija Mycoplasma pneumoniae, koja može izazvati infekcije disajnih puteva različitog intenziteta.
Ipak, činjenica da osoba može da obavlja svakodnevne poslove ne znači da infekciju treba zanemariti. Simptomi se često razvijaju postepeno i mogu podsećati na prehladu ili druge respiratorne infekcije.
Kako se prenosi infekcija i koji su simptomi?
Bakterija Mycoplasma pneumoniae prenosi se respiratornim kapljicama i česticama koje zaražena osoba oslobađa prilikom kašljanja i kijanja. Rizik od prenosa veći je tokom bliskog i dužeg kontakta, naročito u zatvorenim prostorima.
Simptomi se obično pojavljuju postepeno, a period od izlaganja bakteriji do pojave tegoba može trajati nekoliko nedelja. Kašalj ponekad potraje i nakon što se ostali simptomi povuku.
Najčešći simptomi uključuju:
- Dugotrajan kašalj koji u početku može biti blag, a zatim postati intenzivniji.
- Umor i malaksalost koji otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- Glavobolju i bol u grlu koji mogu pratiti respiratornu infekciju.
- Povišenu temperaturu i povremenu drhtavicu.
- Otežano disanje ili bol u grudima, naročito ako se razvije upala pluća.
Ne razvija svaka osoba zaražena ovom bakterijom pneumoniju. Kod nekih se infekcija ispoljava blažim simptomima gornjih disajnih puteva, dok kod drugih može zahvatiti pluća i zahtevati lečenje.
Kada treba potražiti lekarsku pomoć?
Kašalj sam po sebi ne potvrđuje da osoba ima upalu pluća. Ipak, pregled je važan ako tegobe traju, postepeno se pogoršavaju ili ih prate temperatura, izražena malaksalost ili otežano disanje.
Posebnu pažnju treba obratiti na bol u grudima pri dubokom udahu ili kašljanju, kao i na osećaj nedostatka vazduha. U takvim slučajevima ne treba odlagati medicinsku procenu.
Odmah potražite hitnu medicinsku pomoć ako se pojave:
- Izrazito otežano disanje ili nemogućnost izgovaranja čitavih rečenica zbog nedostatka vazduha.
- Plavičasta prebojenost usana ili lica.
- Iznenadna zbunjenost ili poremećaj svesti.
- Naglo pogoršanje opšteg stanja.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnostika počinje razgovorom sa lekarom o simptomima, njihovom trajanju i mogućem kontaktu sa osobama koje imaju respiratornu infekciju. Lekar zatim obavlja pregled i sluša pluća stetoskopom.
U zavisnosti od simptoma i nalaza, mogu biti potrebni dodatni testovi, poput rendgenskog snimanja grudnog koša ili laboratorijskih analiza.
Kada postoji sumnja na infekciju bakterijom Mycoplasma pneumoniae, uzročnik se u određenim slučajevima može utvrditi PCR testom iz uzorka respiratornog trakta. Specifično testiranje nije neophodno kod svake osobe i odluka o njemu zavisi od kliničke slike.
Da li su antibiotici uvek potrebni?
Lečenje zavisi od uzročnika, težine infekcije i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Neke blaže respiratorne infekcije prolaze uz odmor i simptomatsku terapiju, dok bakterijska pneumonija može zahtevati antibiotike.
Bakterija Mycoplasma pneumoniae prirodno nema ćelijski zid. Zbog toga antibiotici koji deluju tako što ometaju izgradnju bakterijskog ćelijskog zida, poput penicilina i cefalosporina, nisu delotvorni protiv nje.
Lekar, kada proceni da je antibiotska terapija potrebna, može odabrati odgovarajući lek u zavisnosti od uzrasta, zdravstvenog stanja, mogućih kontraindikacija i lokalne otpornosti bakterija na antibiotike.
Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku niti koristiti ostatke ranije propisane terapije. Ako nema očekivanog poboljšanja ili se simptomi pogoršavaju, potrebno je ponovo se javiti lekaru.
Oporavak i sprečavanje širenja infekcije
Tokom oporavka važno je odmarati se, unositi dovoljno tečnosti i izbegavati duvanski dim. Povratak fizičkim naporima i svakodnevnim obavezama treba da bude postepen, u skladu sa opštim stanjem i savetima lekara.
Širenje respiratornih infekcija može se smanjiti redovnim pranjem ruku, pokrivanjem usta i nosa prilikom kašljanja i kijanja, provetravanjem prostorija i izbegavanjem bliskog kontakta sa drugim osobama dok postoje izraženi simptomi.
Naziv „hodajuća upala pluća“ može stvoriti utisak da je reč o bezazlenom stanju. Međutim, težina bolesti razlikuje se od osobe do osobe. Uporan kašalj, temperatura koja ne prolazi, otežano disanje ili pogoršanje simptoma razlog su da se potraži stručna medicinska procena.
