Sandra Herold nekada je vodila miran porodični život, uspešan posao i imala naviku da u svoj dom uvodi neobične, ali voljene životinje. Kada je 1995. godine dovela šimpanzu po imenu Travis, verovala je da time stvara posebno prijateljstvo koje će joj ispuniti svakodnevicu — i nije mogla predvideti koliko će joj ta odluka oblikovati život.
Travis kao član porodice
Sandra je Travisa kupila za oko 50.000 dolara i brinula o njemu kao o članu porodice. Hranu je pripremala pažljivo, oblačila ga u odeću prilagođenu ljudima, učila ga trikovima i čak ga navikla na kratke vožnje bicikla. Travis je bio redovan deo njenog dana — pratio ju je u kupovinu, pojavljivao se u lokalnim emisijama i postao simpatična figura u komšiluku.
Nakon što je izgubila muža i ćerku, Travis je postao njena najveća emotivna podrška. Provodila je s njim mnogo vremena, verujući da je njihova povezanost jedinstvena.
Prve naznake problema
Iako je odrastao u kućnim uslovima, Travis je povremeno pokazivao uznemirenost i ponašanje koje nije bilo uobičajeno za kućnog ljubimca. Sandra se trudila da ga smiri i da sve ostane pod kontrolom, ali je svesno živela sa činjenicom da je reč o divljoj životinji kojoj je potrebno posebno razumevanje i pažnja.
Dan koji je sve promenio
Godine 2009. Sandra je pozvala svoju dugogodišnju prijateljicu, Čarlu Neš, da joj pomogne oko Travisa i kućnih obaveza. Tog dana došlo je do neočekivane reakcije šimpanze — situacije u kojoj je Travis postao izuzetno uznemiren. U nastalom haosu došlo je do ozbiljnog incidenta u kojem je Čarla zadobila teške povrede.
Sandra je pokušala da zaustavi situaciju svim što joj je bilo dostupno i pozvala hitne službe. Policija je reagovala brzo, a Travis je uginuo tokom intervencije. Čarla Neš je preživela i prošla kroz dug oporavak i rekonstruktivne medicinske zahvate.
Život nakon tragedije
Sandra je ovu tragediju veoma teško podnela. I pored svega, njena ljubav prema životinjama nije nestala. Kasnije je pomogla da se obezbedi odgovarajući dom drugoj šimpanzi, ali je ovaj put odlučila da o njoj brine osoba sa stručnim znanjem i iskustvom. Sandra ju je redovno posećivala, shvatajući da i najpažljivija briga ima svoje granice kada su u pitanju divlje vrste.
Sandra Herold ostala je upamćena po dubokoj posvećenosti, ali i po važnoj životnoj lekciji: koliko god snažna veza bila, između ljudi i divljih životinja uvek mora postojati granica i poštovanje njihove prirode.
