Kada je advokat rekao da mu je Karl naložio da sačeka kraj sahrane, Lena je pomislila da je došao zbog prstena. Još ga je nosila, iako je od venčanja do Karlove smrti prošlo samo deset dana. Advokat joj je pružio kovertu. Na prvoj strani pisma, odmah ispod njenog imena, pisalo je da ju je Karl prvi put video na dan kada se rodila.
Književna prerada internet priče sa osmišljenim završetkom.
Sve je počelo šoljom čaja
Lena je tri puta nedeljno volontirala u programu pomoći teško obolelim ljudima. Donosila im je obroke, obavljala sitne poslove i, kad bi imala vremena, ostajala da porazgovaraju. Tako je upoznala Karla, čoveka u četrdesetim godinama koji je živeo sam i bolovao od neizlečivog raka.
Prilikom prve posete zatekla ga je kako pokušava da dohvati kutiju sa društvenom igrom sa gornje police. Spustila mu je kutiju, skuvala čaj i odigrala s njim jednu partiju. Sledeći put čekale su je dve šolje na stolu.
Vremenom je počela da se raduje odlascima kod njega. Karl je umeo da sasluša, a kad bi ona imala loš dan, obično bi je pustio da završi priču pre nego što bilo šta kaže. O sebi je govorio manje. Kad god bi ga pitala za porodicu, našao bi način da se vrati na igru ili je upita hoće li još čaja.
Jednog popodneva, dok je sklanjala šolje, zamolio ju je da se uda za njega.
Lena je u prvi mah pomislila da se šali. Nikada nisu bili par, a oboje su znali da mu je ostalo malo vremena. Karl joj je rekao da želi da u poslednjim danima ima nekoga koga može da nazove svojom porodicom. Zamolio ju je da razmisli. Ona se sutradan vratila i pristala.
Zavete su izgovorili u njegovom domu pred sveštenikom. Lena je obukla jednostavnu belu majicu, jedino belo što je imala pri ruci. Karl je zastao usred zaveta i obrisao oči. Zatim joj je stavio prsten.
Pismo koje je advokat čuvao do sahrane
Karl je preminuo deset dana posle venčanja. Po povratku sa sahrane Lena je stavila vodu za čaj. Tek kad je posegnula za drugom šoljom, setila se da više nema kome da je odnese.
Nekoliko sati kasnije na vrata joj je pokucao njegov advokat. Rekao joj je da je Karl pismo napisao pre smrti i izričito tražio da ga dobije posle sahrane.
U pismu je Karl objasnio da je Leninu majku Anu upoznao dok su bili mladi. Radio je u pekari u kojoj je ona vodila račune. Kada je izgubio posao i smeštaj, Ana mu je ponudila sobu dok se ne snađe. Nekoliko godina kasnije, kada se Lena rodila, upravo je on odvezao Anu u porodilište. Sledećeg jutra doneo joj je čistu odeću i kesu peciva.
Lena je tu zastala. Majka joj je nekoliko puta pričala da je neko u porodilište doneo toliko kifli da ih je podelila ženama iz cele sobe. Nikada joj nije rekla ko ih je doneo.
Zašto je Karl znao njeno ime
Godinama kasnije, kad se Ana razbolela, Karl joj je ponudio da pomogne oko Lenine školarine. Ana je znala koliko bi njena ćerka želela da napusti školu i zaposli se ako sazna koliko je novca ostalo u kući. Zato ga je zamolila da joj pomogne bez pominjanja svog imena. Lena je verovala da je poslednju godinu školovanja završila zahvaljujući pomoći koju joj je obezbedila škola.
U koverti je, uz Karlovo pismo, pronašla i kratku poruku ispisanu majčinim rukopisom.
„Ako te jednog dana pita kako sam se snašla, reci joj da sam imala prijatelja.“
Karl je objasnio i kako su se sreli. Kada se prijavio za program pomoći, prepoznao je Lenino ime među volonterima i pitao da li bi ona mogla da ga poseti. Hteo je da joj odmah kaže ko je. Posle prve partije rekao je sebi da će to učiniti sledeći put. Kada mu se stanje pogoršalo, zamolio je advokata da sačuva pismo.
Lena je bila zahvalna što je saznala ko je pomogao njenoj majci. Istovremeno ju je ljutilo što joj Karl nije rekao istinu pre nego što ju je zaprosio. Imala je pitanja koja bi mu postavila još dok je sedeo preko puta nje, da joj je ostavio tu priliku.
Advokat joj je na odlasku predao i kutiju s društvenom igrom. Ispod table pronašla je fotografiju iz porodilišta. Ana je na njoj držala Lenu, a na ormariću pored kreveta stajala je otvorena papirna kesa iz pekare. Lena je fotografiju stavila uz majčinu poruku. Kutiju je ostavila na kuhinjskom stolu, tamo gde je obično spuštala ključeve pre odlaska u volontersku smenu.
