Lovac je pod zelenom površinom vode najpre ugledao ivicu automobilskog krova. Tek kad se približio obali, primetio je komad plave tkanine zaglavljen kod zadnjih vrata. Na njemu se još video žuti dinosaurus, isti onaj koji je trogodišnji Adao nosio na jakni na poslednjoj fotografiji sa majkom.
Književna obrada nezavisno nepotvrđene priče. Imena likova su promenjena.
Poslednja fotografija stigla je u 8.16
Ines je imala 24 godine kada je jednog novembarskog jutra krenula sa sinom u šumu kod portugalskog grada Tomara. Posle nedelju dana kiše putevi su još bili mokri. Parkirala je srebrnu škodu fabiju kraj table koja je označavala početak staze, smestila dečaka u nosiljku i fotografisala ih pre polaska.
Sestri Terezi poslala je fotografiju u 8.16. Napisala je da joj je potreban dan daleko od grada i da će se javiti po povratku. Tereza joj je odgovorila da bude oprezna. Do popodneva je nekoliko puta pokušala da je dobije.
Kada je oko četiri stigla na šumski parking, automobila nije bilo. Pozvala je policiju sa mesta na kojem je Ines tog jutra fotografisala sina.
Vatrogasci i policijske ekipe pretražili su staze, klance i napuštene vojne objekte. Psi su nekoliko puta gubili trag kod šumskih puteva, a poslednji signal telefona zabeležen je između dva takva puta. Kiša je otežavala potragu. Niko nije pronašao nosiljku, dečakovu odeću ni srebrnu fabiju.
Istražitelji su razgovarali i sa Ruiem, dečakovim ocem. Njegova majka rekla je da je tog jutra kod nje popravljao bojler. Podaci o telefonu upućivali su na kraj u kojem je živela, a njegov zeleni kamionet navodno je bio u servisu. U tom trenutku policija nije imala dovoljno dokaza da ga poveže sa nestankom.
Lovac je pronašao jezero izvan obeleženih staza
Tereza se svake godine na dan nestanka vraćala do iste drvene table. U džepu bi nosila malu zimsku kapu koju je Adao ostavio kod nje. Sačuvala je i glasovnu poruku u kojoj se u pozadini čuje kako peva pesmicu o traktoru. U toj poruci Ines ju je zamolila da njegovom ocu ne kaže kuda su otišli.
Šest godina kasnije, lovac koji je pratio trag jelena zašao je duboko u područje nekadašnjeg vojnog kompleksa Santa Margarida. Iza gustog rastinja naišao je na strmu udubinu ispunjenu vodom. Kada je u jezeru prepoznao obrise vozila, fotografisao ga je i pozvao službe.
Ronioci su potvrdili da je pod vodom srebrna fabija. Zadnja leva vrata bila su odškrinuta, a u kabini je ostalo dečje sedište. Kada su izvukli automobil, pronašli su plavu jaknu sa žutim dinosaurusom. U vozilu nije bilo ni Ines ni njenog sina.
Na zadnjem braniku istražitelji su uočili trag tamnozelene boje. On je ukazivao na mogući kontakt sa drugim vozilom, pa su ponovo proverili dokumentaciju o kamionetu. U servisnoj evidenciji pronašli su podatak koji se razlikovao od prvobitnog iskaza. Kamionet je dovezen na popravku tek ujutru posle nestanka, sa oštećenim prednjim branikom.
Na zidu prazne kuće bilo je upisano dečakovo ime
Nekadašnji čuvar vojnog kompleksa prepoznao je jezero na fotografiji. Ispričao je da je na dan nestanka video zeleni kamionet na starom vojnom putu. Za volanom je bio muškarac, a pored njega žena koja je nešto držala u naručju. Sa te udaljenosti nije mogao da prepozna putnike.
Dalja provera odvela je policiju do seoske kuće udaljene više od sto kilometara od Tomara. Jedna bivša komšinica prepoznala je Ines na fotografiji. Sećala se da je u kući živela sa malim dečakom i da je retko izlazila.
Kuća je u međuvremenu opustela. U jednoj sobi istražitelji su pronašli dečje stvari i niz crtica povučenih olovkom po zidu. Uz jednu od poslednjih stajalo je Adaovo ime i napomena da je tada imao sedam godina.
Tereza je prvi put posle šest godina imala razlog da poveruje da je njen sestrić preživeo dan kada je nestao.
Vrata je otvorila žena sa fotografije
Trag iz zdravstvene ustanove, gde je žena koja je odgovarala opisu Ines koristila drugo ime, doveo je istražitelje do nove adrese. Kada su pokucali, otvorila im je Ines. Iza nje je stajao Adao. Imao je devet godina.
Nakon što je policija potvrdila njihov identitet i organizovala zaštitu, Ines je ispričala šta se, prema njenim rečima, dogodilo u šumi. Tvrdila je da ju je Rui presreo na putu i primorao da sa sinom pređe u njegov kamionet. Navela je da je kasnije gurnuo fabiju u vodu i da je godinama živela pod pretnjama. Kada je uspela da ode sa dečakom, nastavila je da koristi drugo ime jer se plašila da će ih pronaći.
U priči je Rui priveden radi ispitivanja, a istražitelji su nastavili da proveravaju njen iskaz, tragove na automobilu i izjave svedoka.
Kada je Tereza konačno videla sestru, dugo su se grlile. Adao ih je posmatrao sa strane. Bio je premali kada je nestao da bi se sećao tetke, pa mu je Ines objasnila ko je ona. Tereza je iz torbe izvadila zimsku kapu koju je godinama nosila do šumske staze. Dečak ju je uzeo, pogledao i prišao da je zagrli. Kapa mu je odavno bila mala.
