Kada priđemo rashladnoj vitrini u supermarketu, sve deluje jednostavno: uredno poređani komadi mesa, privlačna boja, providna ambalaža i etiketa koja obećava kvalitet. Međutim, naročito kod prerađenih i pojedinih upakovanih mesnih proizvoda, ono što kupujemo ne mora da sadrži isključivo meso. Voda, so, konzervansi i drugi dodaci mogu biti deo proizvoda, zbog čega je deklaracija mnogo važnija nego što mnogi kupci misle.
Kupovina mesa za većinu ljudi traje svega nekoliko minuta.
Pogledamo boju, cenu, rok trajanja i eventualno proizvođača kojem verujemo. Ako proizvod izgleda sveže, najčešće završava u korpi.
Ali izgled nije dovoljan da bismo znali šta se tačno nalazi u pakovanju.
Savremena proizvodnja hrane razvila je različite postupke kojima se produžava rok trajanja, održava tekstura, poboljšava ukus i postiže ujednačen izgled proizvoda.
To samo po sebi ne znači da je proizvod nebezbedan.
Međutim, znači da kupac treba da razlikuje svež komad mesa od prerađenog mesnog proizvoda i da obrati pažnju na deklaraciju.
Kada meso nije samo meso
Kod neprerađenog svežeg mesa lista sastojaka uglavnom nije komplikovana.
Situacija može biti sasvim drugačija kod mariniranih, salamurenih, dimljenih i drugih prerađenih proizvoda.
U zavisnosti od proizvoda i načina proizvodnje, mogu se koristiti voda, so, šećeri, začini, konzervansi, antioksidansi, stabilizatori i drugi dozvoljeni sastojci.
Zato dva proizvoda koja na prvi pogled izgledaju veoma slično mogu imati prilično različit sastav.
Jedan od sastojaka koji kupce često iznenadi jeste voda.
Kod određenih proizvoda koriste se salamure ili rastvori koji mogu sadržati vodu i so, kao i druge sastojke. Takvi postupci mogu uticati na sočnost, ukus i masu proizvoda.
Zbog toga nije dovoljno pogledati samo cenu po kilogramu.
Važno je pogledati i šta zapravo kupujete.
Zašto treba obratiti pažnju na količinu soli
So ima važnu ulogu u proizvodnji brojnih mesnih proizvoda.
Doprinosi ukusu, a tradicionalno se koristi i u konzerviranju hrane.
Problem nastaje kada se tokom dana konzumira veliki broj namirnica sa dosta natrijuma.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima unos manji od 2.000 mg natrijuma dnevno, što odgovara količini manjoj od približno pet grama soli.
Zbog toga deklaracija može biti posebno korisna kada birate između nekoliko sličnih proizvoda.
Dve vrste šunke, kobasice ili drugog prerađenog mesa mogu izgledati gotovo identično, a imati značajno različite količine soli.
Nitrati i nitriti – zašto se koriste?
Kod određenih suhomesnatih i prerađenih proizvoda mogu se koristiti nitrati i nitriti.
Njihova funkcija nije samo estetska.
Koriste se u postupcima konzervisanja i imaju ulogu u sprečavanju razvoja određenih opasnih mikroorganizama, a utiču i na karakterističnu boju i ukus proizvoda.
Međutim, zdravstveni aspekt česte konzumacije prerađenog mesa ne treba zanemariti.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogeno za ljude (Grupa 1) na osnovu dokaza koji povezuju njegovu konzumaciju prvenstveno sa kolorektalnim karcinomom.
Važno je pravilno razumeti ovu klasifikaciju.
Ona govori o snazi dokaza da određena izloženost može izazvati rak, a ne o tome da je rizik od konzumiranja prerađenog mesa jednak riziku od drugih supstanci koje se nalaze u istoj grupi.
Drugim rečima, nije razlog za paniku, ali jeste razlog da prerađeno meso ne bude osnova svakodnevne ishrane.
Privlačna crvena boja ne govori celu priču
Jedna od prvih stvari koju kupac primećuje jeste boja mesa.
Crveno često automatski povezujemo sa svežinom.
Međutim, boja mesa zavisi od više faktora, uključujući pigment mioglobin, prisustvo kiseonika, način pakovanja, temperaturu i vreme skladištenja.
Zbog toga intenzivna crvena boja sama po sebi nije pouzdan dokaz da je jedan komad kvalitetniji ili svežiji od drugog.
S druge strane, promena boje takođe ne znači automatski da je meso pokvareno.
Procena bezbednosti hrane ne bi trebalo da se zasniva samo na jednom vizuelnom kriterijumu.
Rok upotrebe, način čuvanja, integritet ambalaže i uputstva proizvođača mnogo su važniji.
Ambalaža je napravljena da privuče pažnju
Nije slučajno što meso u supermarketima izgleda uredno poređano.
Pakovanje ima praktičnu funkciju jer štiti proizvod, ali istovremeno predstavlja važan deo marketinga.
Providna ambalaža omogućava kupcu da vidi proizvod.
Fotografije, boje, veliki natpisi i pažljivo odabrane reči dodatno utiču na utisak.
Tu nastaje jedna od najčešćih grešaka prilikom kupovine.
Kupac pročita veliki natpis na prednjoj strani, ali zanemari mnogo važnije informacije napisane manjim slovima.
„Premium“, „prirodno“ i slične reči nisu dovoljne
Marketinški izrazi mogu zvučati veoma uverljivo.
„Premium“.
„Tradicionalno“.
„Sočno“.
„Domaće“.
„Prirodno“.
Ali takve reči same po sebi nisu dovoljne da procenite nutritivni kvalitet proizvoda.
Pravila o označavanju zavise od države i konkretne kategorije hrane, pa je mnogo korisnije pogledati podatke koji moraju biti navedeni prema važećim propisima.
Najvažnije informacije uglavnom nisu najvećim slovima na prednjoj strani pakovanja.
Zato okrenite proizvod.
Šta prvo pogledati na deklaraciji?
Ne morate biti nutricionista da biste brzo procenili proizvod.
Obratite pažnju na:
- naziv proizvoda i njegovu kategoriju,
- spisak sastojaka,
- nutritivne vrednosti,
- količinu soli,
- rok upotrebe,
- uslove čuvanja,
- poreklo kada je ono navedeno ili propisano,
- alergene i druge obavezne informacije.
Sastojci se, po pravilu, navode prema njihovoj zastupljenosti u proizvodu, počevši od onoga kojeg ima najviše.
Ako kupujete proizvod za koji ste pretpostavili da je gotovo isključivo meso, a pronađete dugačak spisak dodatnih sastojaka, sada imate važnu informaciju koju sa prednje strane ambalaže možda niste mogli da vidite.
Sveže i prerađeno meso nisu ista stvar
Ovu razliku vredi naglasiti.
Svež komad mesa i kobasica, salama, viršla ili drugi prerađeni proizvod ne mogu se posmatrati kao nutritivno identične namirnice samo zato što potiču od mesa.
Prerađivanje može podrazumevati soljenje, sušenje, fermentaciju, dimljenje ili druge postupke kojima se menjaju ukus, trajnost i karakteristike proizvoda.
Prednost takvih proizvoda je praktičnost.
Mogu duže trajati i često ne zahtevaju mnogo pripreme.
Ali upravo zato treba voditi računa o količini i učestalosti konzumiranja.
Da li skuplje automatski znači kvalitetnije?
Ne nužno.
Cena može zavisiti od porekla, vrste mesa, proizvođača, načina uzgoja, obrade, pakovanja, distribucije i brenda.
Skuplji proizvod može biti kvalitetniji, ali sama cena to ne garantuje.
Isto tako, veoma jeftin proizvod nije automatski loš ili nebezbedan.
Najbolje poređenje dobija se kada pogledate cenu, sastav i nutritivnu deklaraciju zajedno.
Tek tada znate šta zaista dobijate za svoj novac.
Ne plašite se aditiva samo zato što imaju nepoznato ime
Još jedna česta greška jeste pretpostavka da je svaki sastojak koji zvuči „hemijski“ automatski opasan.
To nije ispravan način procene.
Aditivi koji se legalno koriste u hrani moraju biti dozvoljeni za konkretnu namenu i korišćeni u skladu sa propisima.
Njihova funkcija može biti očuvanje proizvoda, stabilizovanje teksture, sprečavanje oksidacije ili nešto drugo.
Mnogo korisnije pitanje od „Da li proizvod ima aditive?“ jeste:
Šta tačno sadrži, koliko često ga jedem i kako se uklapa u moju ukupnu ishranu?
Kako pametnije kupovati meso?
Ako želite manje prerađenu opciju, birajte sveže komade mesa sa što jednostavnijim sastavom.
Kod upakovanih i prerađenih proizvoda uporedite deklaracije nekoliko proizvođača.
Posebno pogledajte količinu soli i sastojke.
Nemojte dozvoliti da vas privlačna boja ili veliki natpis „premium“ automatski ubede da je proizvod najbolji izbor.
Ako kupujete kod mesara, možete pitati o poreklu, vrsti mesa i načinu pripreme proizvoda.
I, naravno, pridržavajte se pravila bezbednog čuvanja i pripreme sirovog mesa.
Nema potrebe za strahom – potrebno je znanje
Poenta nije da prestanemo da kupujemo meso niti da svako pakovanje posmatramo sa sumnjom.
Većina legalno proizvedene hrane prolazi kroz regulatorne zahteve koji se odnose na bezbednost i deklarisanje.
Ali između „bezbedno za konzumiranje“ i „najbolji izbor za moju svakodnevnu ishranu“ postoji razlika.
Tu odluku donosi potrošač.
A može je doneti kvalitetno samo ako pročita šta kupuje.
Sledeći put kada stanete ispred savršeno uređene vitrine sa mesom, nemojte gledati samo boju i cenu. Okrenite pakovanje i pročitajte deklaraciju. Nekoliko sekundi može vam otkriti mnogo više od onoga što vidite kroz providnu plastiku.
Najvažnija poruka nije da se hrane treba plašiti.
Naprotiv.
Što bolje razumemo ono što jedemo, lakše možemo da biramo hranu prema svojim potrebama, umesto prema ambalaži koja nam je prva privukla pogled.
