Uvod
Visoki troškovi grejanja su problem koji muči mnoge domaćinstva u Srbiji i širom sveta. Ipak, Janko iz Stare Pazove pronašao je rešenje koje ga godišnje košta samo 100 evra, a greje gotovo 230 kvadrata prostora. Njegov način grejanja nije samo ekonomičan, već i ekološki prihvatljiv i zdraviji od tradicionalnih metoda grejanja na fosilna goriva.
U ovom blogu ćemo detaljno objasniti njegov pristup i dati savete kako se može primeniti u domaćinstvima koja žele da uštede na energiji.
Grejanje na sojinu slamu – šta je to?
Janko koristi sojinu slamu kao gorivo za grejanje. Sojina slama je nusproizvod iz proizvodnje soje, koji se obično koristi kao humusna struktura u zemljištu. Umesto da se baci, Janko je koristi za loženje u svom kotlu.
Ovaj metod grejanja ima nekoliko prednosti:
- Nizak trošak – za celu zimu troši oko 100 evra.
- Visoka efikasnost – greje 230 kvadrata, uključujući kuću, garažu i pomoćne objekte.
- Ekološki pristup – smanjuje korišćenje fosilnih goriva i emisiju štetnih gasova.
- Minimalan ostatak pepela – što olakšava čišćenje i održavanje kotla.
Kako funkcioniše sistem grejanja
Jankov kotao je specijalno prilagođen za bale sojine slame, a on godišnje pripremi oko 1.200 bala za sezonu. Tokom grejne sezone, bale se ubacuju u kotao na svakih pola sata, ali sistem se može podesiti i automatski putem releja.
Termostat u dnevnoj sobi omogućava kontrolu temperature, koja u Jankovoj kući uvek iznosi oko 21,5 stepeni. Kada nije kod kuće, sistem i dalje održava temperaturu, zahvaljujući akumulatoru toplote koji zadržava energiju i distribuira je po prostorijama.
Prednosti grejanja na sojinu slamu
- Ekonomičnost – trošak za čitavu sezonu je minimalan u poređenju sa grejanjem na drva, pelet ili struju.
- Ekološki prihvatljivo – smanjuje emisiju štetnih gasova i doprinosi očuvanju prirode.
- Efikasnost i dugotrajnost – sistem omogućava stabilnu temperaturu tokom cele zime.
- Nizak otpad – sojina slama ostavlja vrlo malo pepela, što olakšava čišćenje.
Na šta obratiti pažnju
Iako je ovaj način grejanja efikasan, postoji nekoliko stvari koje treba imati u vidu:
- Prostor za skladištenje bala – bale moraju biti čuvane na suvom mestu.
- Početna investicija u kotao – Janko je svoj kotao kupio pre više od 13 godina za 1.200 evra.
- Ručna manipulacija – bale se ubacuju u kotao na intervale, iako se to može automatizovati.
Iskustvo i saveti Janka
Janko ističe da nije probao samo sojinu slamu, već i druge biljne materijale, ali je sojina slama ubedljivo najbolja. Ona pruža optimalnu toplotu, visok stepen iskorišćenja i gotovo ne ostavlja pepeo.
Takođe, u njegovoj okolini ima još desetak domaćinstava koja koriste isti metod grejanja i zadovoljne su rezultatima.
Zaključak
Grejanje na sojinu slamu može biti izuzetno ekonomično i ekološki prihvatljivo rešenje za domaćinstva koja žele da smanje troškove zimi. Sistem zahteva prostor za skladištenje bala i početnu investiciju u kotao, ali dugoročno donosi značajne uštede i stabilnu temperaturu u domu.
Jankovo iskustvo pokazuje da inovativni pristupi grejanju mogu biti praktični i dostupni svima koji žele da kombinuju ekonomičnost, udobnost i ekološku svest.
