Kasno popodne, sunce je pržilo napukli asfalt male benzinske pumpe na ivici gradića Milston. U vazduhu su se mešali mirisi goriva i pomfrita iz obližnjeg restorana.
Za većinu, to je bio običan dan — ali za Marisu Kol, to je bio trenutak koji nikada neće zaboraviti.
Marisa, 32-godišnja samohrana majka, upravo je završila dvostruku smenu u restoranu. Umorna, sipala je gorivo u svoj stari kombi, brojeći sitniš koji joj je ostao. Sve što je želela bilo je da što pre stigne kući, gde ju je čekao njen osmogodišnji sin, Lijam.
Dok je zatvarala rezervoar, prišla joj je grupa glasnih muškaraca iz obližnje prodavnice. Njihovi komentari bili su neprijatni, ali Marisa je ostala smirena i pokušala da se udalji. Ipak, situacija je postajala napetija.
U tom trenutku, kroz prašnjavi put čuo se tutanj motora. Grupa motociklista upravo je stizala do pumpe. Motori su se zaustavili, a njihov vođa — visok muškarac sa sedom bradom — skinuo je kacigu i prišao.
„Gospođo, sve u redu?“ — upitao je mirno.
Muškarci su zaćutali i ubrzo se udaljili, shvativši da je njihovo ponašanje bilo neprikladno. Bajkeri su ostali nekoliko minuta, kako bi bili sigurni da je Marisa bezbedna.
Vođa se zatim nagnuo ka njoj i rekao:
„Ne dozvolite nikome da vas uplaši. Svet još uvek ima ljude koji će stati na pravu stranu.“
Primetili su da njen automobil jedva pali. Jedan od njih otvorio je haubu i pomogao da motor ponovo proradi. Drugi joj je dao nekoliko dolara za gorivo.
„Ne mogu to da uzmem,“ rekla je zbunjeno.
„Možete,“ odgovorio je vođa sa osmehom. „Nazovite to – gest putnika.“
Marisa se nasmejala kroz suze zahvalnosti. Nije očekivala da će joj stranci tog dana vratiti veru u dobrotu.
Pre nego što su otišli, vođa joj je dao malu karticu s brojem telefona.
„Ako vam ikad zatreba pomoć, pozovite. Niste sami.“
Kasnije te večeri, Marisa je ispričala Lijamu šta se dogodilo.
„Mama, da li su oni bili pravi anđeli?“ — upitao je.
Marisa se osmehnula:
„Možda ne oni sa krilima… ali da, bili su moji anđeli tog dana.“
Od tada, kartica s brojem stoji u njenom novčaniku. Nikada nije morala da ga pozove, ali svaki put kad čuje zvuk motora u daljini — nasmeši se. Više ne oseća strah.
