Početak sumnje
„Moj muž ima najbolju prijateljicu već desetak godina,“ započinje priču.
„Uvek su se dopisivali, ponekad i svakodnevno. Iako mi to nije bilo prijatno, govorila sam sebi — dobro, ona živi u Hrvatskoj, a mi smo u Nemačkoj. Ne može me prevariti bar s njom.“
Iskreno priznaje da tu ženu nikada nije volela, ali da joj se muž zaklinjao kako između njih postoji samo prijateljstvo.
Dolazak koji je sve promenio
Kada je ostala u drugom stanju, trudnoća joj nije bila laka. Muževa prijateljica se ponudila da dođe da pomogne, što je isprva odlučno odbila.
Ali posle porođaja — kada je iscrpljenost učinila svoje — popustila je i pristala da prijateljica dođe na nekoliko dana da upozna bebu.
„Nisam ni slutila da će se toliko vezati za dete,“ priča.
„Brinula se o njemu kao da je njeno. Meni je pomagala oko svega, kuvala, čuvala, bodrila me. Toliko je bila dobra da sam je — ja, koja sam je godinama sumnjičavo gledala — stvarno zavolela.“
Zaključak koji menja sve
Sada, kad pogleda unazad, shvata da je ta žena postala deo njihove porodice.
„Danas verujem u muško-ženska prijateljstva,“ kaže.
„I više ne ludim što se dopisuju svaki dan. Shvatila sam da pravo prijateljstvo ne preti braku — ono ga čini jačim.“
Poruka priče
Poverenje ne znači slepo verovati — znači naučiti da ne živimo u strahu.
Kada ljubav ima temelje iskrenosti, ne postoji razlog da se bojimo drugih ljudi.
Jer, ponekad oni koje najmanje očekujemo postanu naši najveći saveznici.
