Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, pravoslavnom svetitelju koji je vekovima simbol nade, utehe i duhovnog isceljenja.
Njegov manastir, smešten visoko u stijenama Ostroških planina, svake godine okuplja hiljade ljudi različitih vera i nacija – sve one koji dolaze sa iskrenom nadom, bez obzira na poreklo ili religijsku pripadnost.
Priča koja se i danas prepričava
Jedno od najpoznatijih svedočenja vezanih za manastir Ostrog potiče iz maja 1964. godine. Dvoje posetilaca, Asib Gušo i Ševka Zajko, doveli su svoju teško bolesnu prijateljicu Fatimu, u nadi da će pronaći duhovni mir. Prema njihovim rečima, Fatima je godinama trpela snažne fizičke tegobe koje nisu bile ublažene medicinskim tretmanima.
U trenutku kada su stigli do Gornjeg manastira, kako svedoče prisutni, Fatima je osećala snažan otpor da uđe u crkvu. Uz podršku porodice i čuvara manastira, ušla je i stala pred ćivot sa moštima Svetog Vasilija.
Navodi se da je nakon molitve doživela naglu promenu – kako fizičku, tako i emocionalnu. Prisutni su kasnije govorili o unutrašnjem miru koji je usledio, kao i o njenim rečima: „Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih.“
Ova priča je ostala sačuvana među mnogim vernicima i posetiocima Ostroga. Iako nema medicinske potvrde o prirodi tog događaja, mnogi je navode kao primer snage vere, nade i zajedništva.
Verničko mesto koje prevazilazi razlike
Sveti Vasilije Ostroški (1610–1671) upamćen je kao svetitelj koji je život posvetio veri, pomoći drugima i povezivanju ljudi. Njegove mošti, koje se čuvaju u manastiru Ostrog, vekovima privlače hodočasnike iz celog regiona – i pravoslavce, i katolike, i muslimane, i ljude koji jednostavno tragaju za duhovnim smirenjem.
Brojne priče iz prošlosti, poput ove iz 1964. godine, prepričavaju se ne kao dokaz, već kao inspiracija – da vera, bez obzira na versku pripadnost, može biti zajednički jezik čovečnosti.
