Ponekad najveće životne lekcije dobijemo od onih koji deluju najtiše. Ovo je priča o odanosti, žrtvi i snazi roditeljske ljubavi — koja dolazi iz neočekivanih izvora.
Jedna mlada žena podelila je svoju ispovest o tome kako je odrasla u skromnim uslovima, stideći se posla svog oca, koji je radio kao komunalni radnik. Iako je neumorno radio kako bi izdržavao porodicu, novca nikada nije bilo dovoljno, pa je ona, umesto da studira arhitekturu — kako je sanjala — počela da radi kao konobarica kako bi pomogla porodici.
Godinama kasnije, njen otac joj je predao kovertu. Unutra je bio bankovni izvod na njeno ime.
Ispostavilo se da je godinama potajno štedio svaki višak, odričući se sopstvenih potreba, s jednim ciljem: da joj jednog dana omogući da studira.
Na pitanje zašto joj to ranije nije rekao, odgovorio je jednostavno, s blagim osmehom:
„Napokon sam uštedio dovoljno da te pošaljem na fakultet.“
Ova priča, koja se pojavila na portalu BrightSide i preneta je od strane više medija, podsetnik je da se prava veličina ne meri titulom ni poslom, već ljubavlju i nesebičnošću.
Napomena: Ova priča prenesena je iz javnih izvora (Brightside / Novi.ba) u informativne i edukativne svrhe. Ne možemo potvrditi sve detalje iz priče.
