Odluka Aleksandra Vučića da 2017. godine postavi Anu Brnabić, tada nestranačku ličnost, za premijerku Srbije trebala je da pošalje iskrivljenu poruku svetu: da je Srbija moderna, odgovorna i evropski orijetisana država u kojoj je stručnost ispred politike, a prava žena i LGBT populacije izjednačena sa pravima drugih.
Od Brnabić su očekivanja bila velika ne samo od predsednika, već i od dela “građanske” Srbije koji je s rezervom, ali iskreno poželeo da poveruje u primamljivu sliku “prve srpske gej premijerke s diplomom prestižnog američkog koledža”. Međutim, vrlo brzo se ona lično postarala da se romantična predstava o njoj brutalno rasprši. Po svom političkom doprinosu, Ana Brnabić ostaće upamćena kao premijer koji se nema po čemu pamtiti. Oni uporniji će je pominjati po nemešanju u sopstveni posao, lapsusima, bizarnim i neukusnim komentarima na tviteru, skupštinskim ispadima, targetiranju nerežimskih novinara, često bivajući veći Vučić od Vučića.
Već u drugoj godini po preuzimanju premijerske funkcije, Ana Brnabić se iz nestranačja 2019. obrela u Srpskoj naprednoj stranci jer je uvidela da SNS “brine o ljudima, a ne o popularnosti”. Preuzevši politiku stranke, premijerka od tog momenta i sama pokazuje ogromnu brigu, ali isključivo za Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.
„Ja svaki dan, svako jutro kada ustanem razmišljam o dve stvari: o bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i o vladavini prava“, rekla je ubrzo premijerka, potpuno zaboravljajući činjenicu da njene ustavne obaveze ne podrazumevaju ličnu sekiraciju o bezbednosti predsednika, već da predstavlja Vladu Srbije, usklađuje i usmerava rad njenih članova kao i poslove Narodne skupštine.
No, Brnabić se čak nije preterano ni trudila da ostavi lažni utisak autonomije ili znanje potrebnih za poziciju premijera, jer je i tu funkciju, pored (politički formalno manje uticajne) predsedničke, svakako oponašao Vučić. U skoro patološkom odnosu premijer – predsednik, Brnabić je implementirala i termin “šef”, jasno pokazujući javnosti ko je u ovoj majstorskoj radionici šegrt, a ko glavni majtstor.
“Kada se uporedi njegova ozbiljnost u pristupu teškim problemima naše zemlje i opozicije, beskonačno sam ponosna što je predsednik moje države i što je moj šef”, kaže premijerka. Opsednutost brigom za Vučića Ana Brnabić je u više navrata vrlo energično pokazivala i na javnim nastupima, što najavljujući navodne planirane atentate na njega, što napadajući medije koji dozvole sebi da, za razliku od premijerke, rade svoj posao. U konstantnim i besprizornim napadima na novinare Danasa, Nove i N1, BIRN, KRIK …
Brnabić je početkom ove godine prevazišla sebe izjavom da je “klan Veljka Belivuka imao direktnu podršku istraživačkih medija”, a sve u misiji “slabljenja predsednika”. Povod za ovu neprimerenu i opasnu izjavu Brnabić je našla u objavljivanju fotografije predsedničkog sina u prijateljskom zagrljaju sa jednim od pripadnika ozloglašenog kavačkog klana čiji pripadnici su zvanično optuženi za ubistvo više od 50 ljudi, mahom konkurenata na narko tržištu.
Navodni rad na “destabilizaciji” države i ugrožavanje predsednika premijerka je videla i u doba kovida. Brnabić je tokom korone iz nepoznatih razloga predsedavala Kriznim štabom koji je svakodnevno javnost obmanjivao tačnim brojem preminulih i zaraženih. U momentu kada su ti isti mediji dokazali da je država sve vreme svesno umanjivala zastrašujuće cifre, kako bi se održavao privid da Vučićeva vlast sve drži pod kontrolom, Brnabić je pokušala da prikrije i tu aferu, na sebi svojstven način:
“Odem ja recimo, imam simptome, odem ja u kovid ambulantu, testiram se, imam nalaz pozitivan. Imam komplikacije, krenem na infektivnu kliniku. Kako dobijem nalaz da je pozitivan, u laboratoriji me upisuju u kovid 19 bazu podataka. Krenem na infektivnu kliniku da me prime, ili u Dragišu Mišović, i udari me autobus, poginem. I ja sam naravno preminula, je l’, u toj bazi podataka. Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od kovida 19? I takvih ima xy slučajeva“, izjavila je premijerka.
Da u njoj empatije ima očigledno samo za predsednika, Brnabić je nedavno dokazala i na najtragičniji i najneukusniji mogući način. Svega par dana nakon masakra u kom je ubijeno osmoro osnovaca i čuvar škole “Vladislav Ribnikar”, što je prouzrokovalo komemorativni skup građana na ulicama Beograda, premijerka je objavila fotografiju na kojoj se smeje sa multiplikovanim Sinišom Malim i Aleksandrom Vučićem, sve uz komentar „Mnogo nas je više nego prošli put. Još malo pa ćemo na Gazelu!“.
Nedostatak osećaja premijerka je pokazala i na sosptvenoj zajednici, koja je sa pravom od nje, kao deklarisane gej osobe, očekivala da će unaprediti LGBT prava u Srbiji. No, iako je istakla da joj je, pored Vučića, druga najveća briga upravo “vladavina prava”, Brnabić je uspela da ih omogući samo za sebe. Krajem februara 2019. iz kabineta premijerke stigla je zaista lepa vest.
