Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu, poznatu kao Sveta Petka. Ova svetiteljka posebno se poštuje među ženama i porodicama koje u molitvi traže utehu, snagu i zdravlje svojih najbližih.
Praznik se obeležava 14. oktobra po julijanskom, odnosno 27. oktobra po građanskom kalendaru. Ove godine pada u utorak i prema crkvenom kalendaru nije posni dan.
Za mnoge porodice Sveta Petka je krsna slava. Drugi vernici odlaze u hram, pale sveće i u tišini se mole za decu, roditelje i ljude koji prolaze kroz teške životne okolnosti.
Ko je bila Sveta Petka?
Prema crkvenom predanju, Paraskeva je rođena u Epivatu, u blizini Carigrada, u pobožnoj i imućnoj porodici.
Još u mladosti pokazivala je saosećanje prema siromašnima. Nakon smrti roditelja odrekla se imovine i posvetila molitvi i podvižničkom životu. Predanje opisuje njen boravak u pustinji i kasniji povratak u rodni kraj.
Njene mošti tokom istorije više puta su prenošene. Čuvane su i u Beogradu, a danas se nalaze u Jašiju u Rumuniji. Život svetiteljke u pravoslavnoj tradiciji povezuje se sa skromnošću, istrajnošću i brigom za druge.
Zašto je posebno poštuju žene i majke?
Sveta Petka u narodnoj pobožnosti ima posebno mesto kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju u molitvama za porodični mir, potomstvo i pomoć u nevolji.
Majke se mole za decu, odrasla deca za svoje roditelje, a bake i deke za unuke. Molitva za mnoge predstavlja i izraz zahvalnosti, a ne samo traženje pomoći.
Poštovanje svetiteljke nije ograničeno na žene. Njen praznik okuplja vernike različitih generacija, a vrednosti milosrđa i brige za bližnje odnose se na sve.
Narodni običaji i kućni poslovi
U pojedinim krajevima postoji običaj da se na Svetu Petku odlože teški fizički poslovi, šivenje, predenje i pranje veša.
Ovi običaji razlikuju se među porodicama i sredinama. Ne treba ih predstavljati kao univerzalnu crkvenu zabranu niti širiti strah da će zbog neophodnog posla nekoga zadesiti nesreća.
Briga o detetu, pripremanje potrebnog obroka ili pomoć bolesnoj osobi ne treba da budu zanemareni zbog takvih verovanja.
U nekim domovima sačuvana je tradicija ukrašavanja cvećem i mirnog porodičnog okupljanja. Njena vrednost je u simbolici i zajedništvu, a ne u obećanju da određeni postupak garantuje sreću.
Kapela i izvor na Kalemegdanu
Poznato mesto okupljanja vernika jeste kapela Svete Petke na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice.
Ljudi dolaze da se pomole i uzmu vodu sa izvora za koji su vezana verska predanja. Verovanje u njenu isceliteljsku moć pripada ličnom verskom iskustvu i ne predstavlja medicinski dokaz niti zamenu za pregled i lečenje.
Da li se danas posti?
Sveta Petka 2026. godine obeležava se kao mrsni dan. Sama činjenica da je praznik krsna slava ne određuje da trpeza uvek mora biti posna ili uvek mrsna; važni su dan i pravila crkvenog kalendara. Za pojedinačne nedoumice vernici se mogu obratiti svom svešteniku.
Sveta Petka i Trnova Petka nisu ista svetiteljka
Prepodobna mati Paraskeva Epivatska praznuje se 27. oktobra. Trnova Petka, koja se obeležava 8. avgusta, posvećena je drugoj svetiteljki — Paraskevi Rimljanki. Njihova žitija i praznici su različiti.
Današnji praznik može biti prilika i za jednostavno dobro delo: posetu usamljenoj osobi, pomoć komšiji ili razgovor sa nekim kome je teško. Takva pažnja prema drugima neposredno se nadovezuje na milosrđe koje se povezuje sa životom Svete Petke.
