Uporan kašalj, umor i temperatura mogu pratiti takozvanu hodajuću upalu pluća. Naziv opisuje blaži oblik pneumonije kod kojeg se osoba može osećati dovoljno dobro da nastavi svakodnevne aktivnosti, iako ima infekciju pluća. Jedan od čestih uzročnika je bakterija Mycoplasma pneumoniae.
To što oboleli može da odlazi na posao ili obavlja kućne obaveze ne znači da bolest treba zanemariti. Simptomi se mogu razvijati postepeno i ličiti na druge respiratorne infekcije.
Kako se prenosi i koji su simptomi?
Mycoplasma pneumoniae prenosi se respiratornim kapljicama pri kašljanju i kijanju. Simptomi se mogu pojaviti jednu do četiri nedelje nakon izlaganja bakteriji i potrajati nekoliko nedelja.
Među čestim tegobama su kašalj koji se postepeno pojačava, umor, glavobolja, bol u grlu i temperatura. Kada se razvije pneumonija, mogu se javiti i drhtavica i nedostatak vazduha.
Ne razvija svaka osoba zaražena ovom bakterijom upalu pluća. Infekcija može zahvatiti i druge delove disajnih puteva, a njen tok razlikuje se od osobe do osobe.
Kada treba potražiti pregled?
Kašalj sam po sebi ne potvrđuje pneumoniju. Lekarski pregled je važan ako tegobe ne prolaze, pogoršavaju se ili ih prati otežano disanje.
Bol u grudima pri disanju ili kašljanju, kao i osećaj nedostatka vazduha, takođe zahtevaju pravovremenu procenu. Ne treba čekati da protekne sedam dana ako se stanje pogoršava.
Kod izrazito otežanog disanja, nemogućnosti govora zbog nedostatka vazduha, plavičastih usana ili nagle zbunjenosti potrebna je hitna medicinska pomoć.
Kako se postavlja dijagnoza?
Procena počinje razgovorom o simptomima i pregledom. Lekar može preporučiti rendgenski snimak pluća, dok potreba za laboratorijskim testiranjem zavisi od kliničke slike.
Kada se proverava prisustvo bakterije Mycoplasma pneumoniae, može se uzeti bris nosa ili grla. Testiranje nije obavezno kod svake blaže respiratorne infekcije.
Antibiotik bira lekar
Blaže infekcije izazvane ovom bakterijom mogu proći bez antibiotika, dok se pneumonija koju ona izaziva obično leči odgovarajućom antibiotskom terapijom.
Nije precizno reći da bakterija ne reaguje na „standardne antibiotike“. Ona nema ćelijski zid, pa na nju ne deluju antibiotici koji ciljaju tu strukturu, poput penicilina. Drugi antibiotici mogu biti delotvorni, ali izbor zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i moguće otpornosti bakterije.
Antibiotike ne treba uzimati samoinicijativno. Propisanu terapiju treba koristiti prema uputstvu lekara, a ako nema poboljšanja ili se simptomi pogoršavaju, potrebna je ponovna procena.
Oporavak i sprečavanje širenja
Tokom oporavka od pneumonije važni su odmor, dovoljan unos tečnosti i izbegavanje pušenja. Povratak uobičajenim aktivnostima zavisi od toga kako se osoba oseća i od saveta lekara.
Pranje ruku i pokrivanje usta i nosa pri kašljanju i kijanju pomažu u smanjenju prenosa bakterije.
Naziv „hodajuća upala pluća“ opisuje moguć blaži tok bolesti, ali ne isključuje komplikacije. Uporne ili sve izraženije tegobe zaslužuju pregled, umesto pretpostavke da je reč samo o prehladi.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili individualni savet zdravstvenog stručnjaka.
