Premijer Albanije Edi Rama ocenio je da Ukrajina, ukoliko Evropska unija zadrži postojeću proceduru pristupanja, neće postati njena članica. On smatra da Brisel mora da pronađe drugačiji i brži model proširenja, koji bi bio zasnovan na konkretnim rezultatima i prilagođen novim geopolitičkim okolnostima.
Rama je u intervjuu za nemački list „Velt am zontag“ otvoreno govorio o evropskom putu Ukrajine i problemima koji prate sadašnji model proširenja Evropske unije.
Prema njegovim rečima, obećanje da će Ukrajina postati članica EU nije realno ukoliko Kijev bude morao da prođe kroz kompletnu proceduru koja se trenutno primenjuje na zemlje kandidate.
„Pogledajte Ukrajinu. Ono što joj se obećava je laž. Na redovnom putu pristupanja, uz ispunjavanje svih kriterijuma, nikada neće biti primljena. To svi znaju“, rekao je Rama.
Albanski premijer time nije poručio da Ukrajina ne zaslužuje članstvo niti da treba da odustane od evropskih integracija. Njegova kritika usmerena je na proceduru koja podrazumeva pregovaračka poglavlja, brojne političke i tehničke uslove, kao i mogućnost da pojedine članice blokiraju napredak zemlje kandidata.
Ukrajina bi odmah trebalo da dobije mesto za evropskim stolom
Rama smatra da Ukrajina treba već sada da bude uključena u evropske političke procese, dok bi punopravno članstvo moglo da usledi kasnije, kroz model zasnovan na ostvarenim rezultatima.
Takav pristup, prema njegovom mišljenju, bio bi pošteniji od dugotrajnog procesa u kojem se zemlji obećava članstvo bez jasne procene koliko bi pregovori mogli da traju.
On je svoju argumentaciju pokušao da objasni poređenjem sa nemačkim ujedinjenjem i odlukama koje je nakon pada Berlinskog zida donosio tadašnji kancelar Helmut Kol.
„Kada je pao zid 1989. godine, Kol nije rekao istočnim Nemcima: ‘Sada imate 33 pregovaračka poglavlja, pa ćemo vas onda primiti.’ Rekao je: ‘Svi smo u istom čamcu’“, naveo je Rama.
Prema njegovoj oceni, današnjoj Evropi nedostaje upravo takva sposobnost da u velikim istorijskim i geopolitičkim trenucima brzo donese strateške odluke.
Zatražio ukidanje prava veta
Rama je upozorio i da bi dalje proširenje Evropske unije, ukoliko se zadrže postojeća pravila, moglo dodatno da oteža donošenje zajedničkih odluka.
Svaka nova članica dobila bi mogućnost da vetom blokira odluke koje se odnose na čitavu Uniju. Albanski premijer smatra da takav sistem nije održiv ako EU želi da ostane konkurentna u odnosu na najveće svetske sile.
„Ako Evropa treba da se takmiči sa Kinom, Sjedinjenim Američkim Državama i Indijom, apsurdno je da jedna država članica može da blokira sve“, rekao je Rama.
Zbog toga se založio za ukidanje ili ozbiljno ograničavanje prava veta, kako bi Evropska unija mogla brže da reaguje na političke, bezbednosne i ekonomske izazove.
Njegova poruka je da se Unija ne može istovremeno širiti i zadržati sistem u kojem jedna država može zaustaviti odluku svih ostalih članica.
Evropsku uniju uporedio sa „Titanikom“
Govoreći o stanju u samoj Evropskoj uniji, Rama je izneo još oštriju ocenu. EU je uporedio sa „Titanikom“ koji se približava ledenom bregu.
Prema njegovim rečima, problem sa kojim se Evropa suočava već je jasno prepoznat. Unija zaostaje za najvećim svetskim silama u inovacijama i konkurentnosti, dok istovremeno nema dovoljno efikasan sistem za donošenje velikih strateških odluka.
Rama se tom prilikom pozvao na bivšeg predsednika Evropske centralne banke i nekadašnjeg italijanskog premijera Marija Dragija.
„Ledeni breg je već identifikovao veliki Evropljanin Mario Dragi. EU je manje inovativna i konkurentna od drugih velikih igrača i nedostaje joj sposobnost za hrabre i strateške odluke. Ako se ništa ne promeni, pretvoriće se u Titanik“, poručio je Rama.
Poređenjem sa čuvenim brodom albanski premijer želeo je da upozori da Evropska unija vidi probleme pred sobom, ali da na njih i dalje ne reaguje dovoljno brzo.
Albanija ne vidi alternativu članstvu u EU
Uprkos teškim kritikama, Rama ostaje snažan zagovornik članstva Albanije u Evropskoj uniji. On tvrdi da njegova zemlja nema ozbiljnu političku, ekonomsku ni stratešku alternativu evropskim integracijama.
Njegove izjave zato nisu predstavljene kao protivljenje proširenju, već kao kritika sistema koji, prema njegovom mišljenju, više nije prilagođen trenutnim okolnostima.
Rama smatra da EU mora da pronađe način da prima nove članice, a da istovremeno ne izgubi sposobnost efikasnog odlučivanja. U suprotnom bi zemlje kandidati mogle godinama da ispunjavaju uslove i prolaze kroz pregovore, bez sigurnosti da će na kraju zaista biti primljene.
Poruka albanskog premijera bila je da se evropsko proširenje ne može nastaviti samo kroz politička obećanja. Ako Brisel zaista želi Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana u svom sastavu, prema njegovom stavu moraće da promeni i proceduru pristupanja i način na koji Evropska unija donosi odluke.
