Kada čuju ovu rečenicu, pojedini ljudi odmah pomisle na dvosmislena objašnjenja. Međutim, sposobnost izvođenja špage, širokog raskoraka i zahtevnih vežbi mobilnosti najčešće ukazuje na dobro razvijenu fleksibilnost — rezultat redovnog istezanja, vežbanja i strpljenja.
Jedna fitnes trenerka iz manjeg grada godinama je svojim polaznicama objašnjavala da pokretljivost tela nije nikakva misterija. Žene koje su bez većih teškoća izvodile duboke položaje i široka istezanja uglavnom su imale nešto zajedničko: dugo i dosledno su radile na fleksibilnosti.
Nove članice studija često su bile iznenađene lakoćom kojom su iskusnije vežbačice izvodile špagu ili druge napredne pokrete. Mnoge su verovale da je takva pokretljivost isključivo urođen dar.
Iskusne sportistkinje, međutim, znale su koliko je vremena bilo potrebno da stignu do tog nivoa. Iza naizgled jednostavnog pokreta često se nalaze godine vežbanja, ponavljanja i postepenog napretka.
Od čega zavisi fleksibilnost?
Nisu svi ljudi podjednako pokretljivi. Na obim pokreta mogu uticati brojni faktori, među kojima su:
- genetika i prirodna građa tela;
- godine života;
- nivo svakodnevne fizičke aktivnosti;
- ranije povrede;
- stanje mišića, tetiva i zglobova;
- vrsta sporta ili treninga;
- kontinuitet vežbanja.
Plesačice, gimnastičarke, sportistkinje koje se bave borilačkim veštinama i osobe koje redovno praktikuju jogu često imaju veći raspon pokreta od prosečne osobe. Razlog najčešće nije samo prirodna predispozicija već dugogodišnje, plansko vežbanje.
Neko može brže napredovati, dok će drugoj osobi biti potrebno mnogo više vremena. Zato nije korisno porediti sopstveno telo sa tuđim, naročito sa osobama koje treniraju godinama.
Pokret koji izgleda lako zahteva mnogo rada
Kada neko bez vidljivog napora izvede špagu, posmatrač najčešće vidi samo krajnji rezultat. Ne vidi mesece ili godine tokom kojih je osoba svakodnevno radila jednostavnije vežbe.
Napredak obično počinje osnovnim istezanjem zadnje strane butina, kukova, prepona i mišića donjeg dela leđa. Tek kada telo postepeno razvije potrebnu pokretljivost i kontrolu, mogu se bezbednije izvoditi zahtevniji položaji.
Forsiranje tela preko granice bola može izazvati istegnuće mišića, oštećenje tetiva ili druge povrede. Fleksibilnost se zato razvija postepeno, bez naglih pokreta i dokazivanja.
Fleksibilnost nije važna samo zbog špage
Mogućnost izvođenja atraktivnih pokreta samo je jedan od rezultata treninga mobilnosti. Dobra pokretljivost može imati mnogo praktičniju ulogu u svakodnevnom životu.
Redovne vežbe mogu doprineti:
- lakšem izvođenju svakodnevnih pokreta;
- boljoj kontroli položaja tela;
- većem rasponu pokreta u zglobovima;
- boljoj ravnoteži i koordinaciji;
- kvalitetnijem izvođenju drugih vežbi;
- smanjenju osećaja ukočenosti posle dugog sedenja;
- lakšem oporavku nakon fizičke aktivnosti.
Sama fleksibilnost, međutim, nije dovoljna. Za stabilno i funkcionalno telo potrebni su i snaga, koordinacija i kontrola pokreta. Veliki raspon bez dovoljno mišićne kontrole može povećati opterećenje određenih zglobova.
Kako bezbedno poboljšati pokretljivost?
Za prve rezultate nisu potrebni napredni treninzi. Jednostavna rutina od nekoliko pažljivo odabranih vežbi može doneti poboljšanje ako se izvodi redovno.
Pre istezanja korisno je zagrejati telo laganim hodanjem, vožnjom bicikla ili jednostavnim dinamičkim pokretima. Zagrejan mišić lakše podnosi istezanje nego potpuno hladno telo.
Svaki položaj treba izvoditi polako, do osećaja blagog zatezanja, ali ne i oštrog bola. Disanje treba da ostane mirno, bez poskakivanja i naglog spuštanja u krajnji položaj.
Za napredovanje su najvažniji:
- kontinuitet;
- pravilna tehnika;
- postepeno povećavanje raspona;
- dovoljno vremena za oporavak;
- strpljenje sa sopstvenim telom.
Osobe koje imaju povredu kuka, kolena, leđa ili prepona trebalo bi pre početka zahtevnijeg programa da se posavetuju sa fizioterapeutom, lekarom ili kvalifikovanim trenerom.
Početnice su vremenom izvodile ono što im je delovalo nemoguće
Na kraju svake sezone trenerka je primećivala sličnu promenu. Žene koje u početku nisu mogle udobno da dodirnu prste na nogama postepeno su izvodile pokrete koje su ranije smatrale nedostižnim.
Nisu sve napravile špagu, niti je to bio jedini cilj. Važnije je bilo to što su se kretale sigurnije, osećale manje ukočenosti i stekle više poverenja u sopstveno telo.
Zaključak je jednostavan: kada žena tokom treninga može lako da izvede širok raskorak, špagu ili naprednu vežbu istezanja, to najčešće znači da je u razvoj pokretljivosti uložila mnogo vremena, truda i discipline.
Ono što spolja izgleda lako najčešće je rezultat rada koji niko nije video.
