Ujed zmije zahteva hitnu medicinsku procenu, čak i kada rana izgleda bezazleno i osoba u početku nema simptome. Najvažnije je ostati miran, sprečiti nepotrebno kretanje i što pre pozvati hitnu pomoć.
Nije svaka zmija otrovnica, niti svaki ujed otrovnice podrazumeva ubrizgavanje velike količine otrova. Ipak, na osnovu izgleda rane često nije moguće pouzdano proceniti opasnost.
Zbog toga ne treba čekati pojavu otoka, bola ili problema sa disanjem. Pravovremeni odlazak u bolnicu najvažniji je korak u sprečavanju ozbiljnih komplikacija.
1. Odmah se udaljite od zmije
Prvo mirno napustite mesto na kojem se zmija nalazi kako biste sprečili novi ujed. Nemojte pokušavati da je uhvatite, ubijete ili pomerite, čak ni ako deluje mrtvo.
Ako je moguće bez približavanja, zapamtite njenu boju, veličinu i šare. Fotografija napravljena sa bezbedne udaljenosti može pomoći lekarima, ali nije vredna rizika od još jednog ujeda.
2. Pozovite hitnu pomoć
U Srbiji pozovite Hitnu pomoć na broj 194 ili jedinstveni broj za hitne slučajeve 112.
Operateru saopštite:
- tačnu lokaciju;
- vreme kada se ujed dogodio;
- deo tela na kojem se nalazi rana;
- opis zmije, ako ste je bezbedno videli;
- simptome koji su se pojavili;
- starost i poznate bolesti povređene osobe.
Nemojte sami voziti do bolnice. Otrov može izazvati vrtoglavicu, slabost, poremećaj vida ili gubitak svesti. Sačekajte vozilo hitne pomoći ili zamolite drugu osobu da organizuje prevoz prema uputstvu medicinske službe.
3. Ostanite mirni i mirujte
Osoba koju je ujela zmija treba da legne ili sedne u bezbedan i udoban položaj. Hodanje, trčanje i panični pokreti mogu ubrzati cirkulaciju i širenje otrova.
Ako se osoba nalazi daleko od puta, najbolje je da je drugi prenesu do mesta na kojem je moguć prevoz. Ukoliko to nije moguće, treba se kretati samo onoliko koliko je neophodno da se dođe do pomoći.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, povređenu osobu i ujeden ekstremitet treba što više umiriti i imobilisati.
4. Ujedenu ruku ili nogu držite nepomično
Ujedeni ekstremitet treba postaviti u prirodan, udoban položaj i učvrstiti ga udlagom ili maramom, ali bez stezanja i prekidanja cirkulacije.
Skinite prstenje, sat, narukvice, tesnu obuću i odeću u blizini ujeda pre nego što se pojavi otok. Nemojte snažno savijati ekstremitet niti masirati područje oko rane.
Pritisni zavoj nije univerzalna mera za sve zmijske ujede. Njegova upotreba zavisi od vrste otrova i lokalnih medicinskih preporuka, pa ga ne treba postavljati bez odgovarajuće obuke ili jasnog uputstva zdravstvenog radnika.
5. Ne čekajte da se pojave simptomi
Neke reakcije mogu početi brzo, dok se druge razvijaju postepeno. Čak i ako osoba nema tegobe neposredno posle ujeda, pregled u zdravstvenoj ustanovi je neophodan.
Mogući znaci trovanja uključuju:
- bol, crvenilo i brzo povećavanje otoka;
- pojavu modrica ili krvarenja;
- mučninu i povraćanje;
- vrtoglavicu ili nesvesticu;
- izraženo znojenje i slabost;
- zamagljen ili dvostruk vid;
- spuštanje očnih kapaka;
- probleme sa govorom ili gutanjem;
- mišićnu slabost;
- otežano disanje;
- paralizu.
Ako osoba izgubi svest, ali normalno diše, treba je postaviti u bočni položaj i pratiti disanje. Ako ne diše normalno, odmah započnite reanimaciju ukoliko znate postupak i sledite uputstva operatera hitne pomoći.
Nikada ne primenjujte ove postupke
Brojni tradicionalni „lekovi“ mogu pogoršati povredu i odložiti pravo lečenje. Posle ujeda zmije nemojte:
- zasecati ili bušiti ranu;
- pokušavati da ustima isisate otrov;
- stavljati podvez koji prekida cirkulaciju;
- masirati ili snažno pritiskati mesto ujeda;
- stavljati led direktno na ranu;
- uranjati ekstremitet u hladnu vodu;
- spaljivati ili izlagati ranu električnom šoku;
- nanositi biljke, hemikalije ili neproverene preparate;
- piti alkohol ili velike količine kofeina;
- uzimati aspirin, ibuprofen ili slične lekove na svoju ruku.
Ovi postupci ne uklanjaju otrov, a mogu izazvati dodatno oštećenje tkiva, krvarenje ili druge komplikacije. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti posebno upozoravaju da se rana ne seče, otrov ne isisava i ne postavlja podvez.
Šta se radi u bolnici?
Lekari će pregledati mesto ujeda, pratiti krvni pritisak, disanje, otok i druge simptome. Po potrebi će uraditi analize krvi i dodatne preglede kako bi procenili delovanje otrova.
Antivenom se ne daje automatski nakon svakog ujeda. O njegovoj primeni odlučuje lekar na osnovu kliničke slike, laboratorijskih rezultata, napredovanja simptoma i moguće vrste zmije.
Pacijentu mogu biti potrebni infuzija, lekovi protiv bolova, zaštita od tetanusa, nadzor disanja i druge mere. Samo odgovarajući antivenom može sprečiti ili ublažiti većinu ozbiljnih posledica trovanja zmijskim otrovom.
Kako smanjiti rizik od ujeda?
Tokom boravka u prirodi preporučuje se:
- kretanje obeleženim stazama;
- nošenje dugih pantalona i čvrste zatvorene obuće;
- korišćenje lampe noću;
- pažljivo gledanje mesta na koje stajete ili sedate;
- izbegavanje zavlačenja ruku u visoku travu, rupe, pukotine i šuplja stabla;
- oprez pri pomeranju kamenja, granja i drva;
- proveravanje obuće i odeće koja je stajala napolju;
- držanje bezbedne udaljenosti od svake divlje zmije.
Najvažnije je brzo stići do lekara
Posle ujeda zmije udaljite se na bezbedno mesto, pozovite hitnu pomoć, mirujte i držite ujedeni ekstremitet nepomičnim. Ne pokušavajte da sami izvučete otrov i ne čekajte da se pojave ozbiljni simptomi.
Pravilna prva pomoć ne zamenjuje bolničko lečenje. Njena svrha je da povređena osoba što bezbednije dočeka medicinski tim i što pre dobije odgovarajuću terapiju.
