Pravoslavni vernici 24. avgusta po građanskom kalendaru obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Evpla, ranohrišćanskog svetitelja koji je životom i stradanjem pokazao nepokolebljivu odanost veri.
U pojedinim krajevima uz ovaj dan se vezuje običaj da žene rano ujutru zapale sveću i pomole se za zdravlje, mir i zaštitu porodice. Ipak, važno je naglasiti da je reč o narodnoj tradiciji, a ne o obaveznoj crkvenoj zapovesti.
Suština praznika nije u strahu da će se nešto loše dogoditi ukoliko se određeni običaj ne izvrši. Njegova poruka je u istrajnosti, molitvi, skromnosti, miru i pomoći ljudima koji prolaze kroz teške trenutke.
Ko je bio Sveti mučenik Evplo?
Sveti Evplo živeo je početkom četvrtog veka, u vreme rimskih careva Dioklecijana i Maksimijana, kada su hrišćani bili izloženi teškim progonima.
Bio je đakon u gradu Katani na Siciliji. Prema crkvenom predanju, kod sebe je nosio Jevanđelje, javno ga čitao i govorio ljudima o Hristovom učenju. Nije skrivao svoju veru, iako je znao da zbog toga može biti uhapšen i osuđen.
Njegova otvorenost privukla je pažnju vlasti, pa je prijavljen, uhapšen i izveden pred sud. Od njega je zahtevano da se odrekne hrišćanske vere, ali je to odbio.
Ni zatvaranje, ispitivanje i mučenje nisu promenili njegovu odluku. Ostao je dosledan onome u šta je verovao, zbog čega je na kraju osuđen na smrt.
Prema pravoslavnom predanju, Sveti Evplo stradao je 304. godine. Njegov život ostao je simbol hrabrosti čoveka koji nije napustio svoja uverenja ni onda kada je zbog njih bio suočen sa najtežim posledicama.
Zašto se praznik obeležava 24. avgusta?
Dan stradanja Svetog Evpla u crkvenom kalendaru navodi se kao 11. avgust po julijanskom kalendaru.
Srpska pravoslavna crkva za nepokretne praznike koristi julijanski kalendar, pa 11. avgust po tom računanju trenutno odgovara 24. avgustu po građanskom, odnosno gregorijanskom kalendaru.
Zbog toga se Sveti mučenik i arhiđakon Evplo među vernicima Srpske pravoslavne crkve obeležava 24. avgusta.
Narodni običaj koji se posebno vezuje za žene
U narodnoj tradiciji postoji verovanje da bi žene na ovaj praznik trebalo rano da ustanu, zapale sveću i u tišini se pomole za zdravlje svojih najbližih.
Molitva može biti upućena za mir u domu, zaštitu dece, slogu među supružnicima i snagu članovima porodice koji su bolesni ili se nalaze pred nekom životnom teškoćom.
Uz ovaj dan se u pojedinim krajevima savetuje i izbegavanje svađa, ružnih reči, ogovaranja i osuđivanja drugih. Smatra se da bi praznik trebalo provesti mirno, uz zahvalnost, dobra dela i pažnju prema ljudima kojima je pomoć potrebna.
Takvi običaji mogu imati kulturnu i porodičnu vrednost, ali ne predstavljaju crkvenu obavezu. Niko ne treba da strahuje da će njega ili njegovu porodicu zadesiti nesreća ukoliko ne zapali sveću ili ne izvrši neki narodni ritual.
Da li se Svetom Evplu vernici mole za zdravlje?
U žitiju Svetog Evpla sačuvano je predanje o isceljenjima koja su se događala na njegovom grobu. Zbog toga mu se vernici obraćaju molitvom u vreme bolesti, nevolje i velikih životnih iskušenja.
Molitva u pravoslavnoj tradiciji predstavlja traženje duhovne snage, utehe i pomoći. Ona, međutim, ne podrazumeva obećanje da će bolest sigurno nestati i ne sme da bude zamena za pregled, medicinsku terapiju ili savet lekara.
Vernik može istovremeno da se moli i da potraži stručnu zdravstvenu pomoć. Jedno ne isključuje drugo.
Kako obeležiti praznik Svetog Evpla?
Vernici ovaj dan mogu obeležiti odlaskom u crkvu, molitvom i paljenjem sveće za zdravlje živih članova porodice.
Praznik može biti i prilika da se:
- poseti bolesna ili usamljena osoba;
- pomogne porodici koja se nalazi u nevolji;
- oprosti stara uvreda;
- izbegnu svađa i osuđivanje;
- učini dobro delo bez očekivanja nagrade;
- provede više vremena sa najbližima.
Ukoliko neko želi da se pomoli kod kuće, nisu potrebne posebne formule niti rituali. Dovoljna je iskrena molitva svojim rečima, izgovorena mirno i sa dobrom namerom.
Može se reći:
„Sveti mučeniče Evplo, moli Boga za zdravlje, mir i slogu u našem domu. Podari nam snagu da ostanemo dobri u nevolji, da ne osuđujemo druge i da pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Amin.“
Ove reči nisu obavezna bogoslužbena molitva, već primer ličnog obraćanja koje vernik može prilagoditi svojim osećanjima i potrebama.
Najvažnija poruka ovog praznika
Sveti Evplo se u crkvenom sećanju ne izdvaja zbog materijalne koristi koju bi neko mogao dobiti, već zbog hrabrosti i istrajnosti koje je pokazao pod ogromnim pritiskom.
Njegov praznik podseća da se vera ne pokazuje samo rečima, već i ponašanjem prema drugim ljudima. Mirna reč, pomoć bolesnom, podrška unesrećenom i spremnost da se oprosti imaju mnogo dublji smisao od straha i praznoverja.
Običaje je lepo sačuvati kada ljudima donose mir i podsećaju ih na porodicu. Istovremeno je važno razlikovati crkveno učenje od narodnog verovanja. Suština ovog dana nije u tome da se nešto mora učiniti kako bi se izbegla nesreća, već da čovek ostane dobar, skroman i istrajan čak i kada mu je teško.
