Ja sam Kiša, imam 24 godine i u braku sam tek nekoliko nedelja. Nedavno sam se susrela sa izazovom koji je otvorio pitanja o ravnopravnosti i međusobnom priznanju u vezi.
Pre venčanja, moj suprug i ja smo kupili kuću zajedno. Ja sam finansijski doprinela većim delom, dok je on učestvovao manjim iznosom. Smatrala sam da je to naša zajednička kuća i verovala da ga tako i doživljava.
Na dan venčanja, tokom njegovog govora, iznenadila me je izjava u kojoj je rekao:
„Presrećan sam što sam konačno kupio kuću za nas.“
Iako su mnogi prisutni aplauzirali, meni je to izazvalo osećaj nepravde jer moj doprinos nije bio prepoznat. Kada sam kasnije razgovarala sa suprugom o tome, rekao je da mu je cilj bio samo da lepo zvuči, ne razmišljajući o procentima ulaganja.
Osećala sam se povređeno jer sam radila naporno kako bismo kupili dom i želela sam da moj trud bude priznat. On je reagovao iznenađujuće i ostavio me da razmislim o situaciji.
Ovo iskustvo me je naučilo nekoliko važnih stvari:
- U ranim fazama braka, nesporazumi oko doprinosa i priznanja su česti.
- Važno je otvoreno komunicirati svoja osećanja, ali i slušati partnerovu perspektivu.
- Brak se gradi na međusobnom poštovanju, razumevanju i spremnosti da se uvažava trud i doprinos oba partnera.
Ako se susretnete sa sličnim situacijama, korisno je:
- Mirno objasniti svoja osećanja i zašto vam je važno da se vaš trud prizna.
- Fokusirati se na rešenja, a ne na optužbe.
- Posmatrati reakciju partnera kao indikator spremnosti za kompromis i poštovanje.
Razumevanje i komunikacija su ključni u izgradnji snažnog i uravnoteženog odnosa. Iako početni nesporazumi mogu biti izazovni, oni mogu poslužiti kao prilika za jačanje međusobnog poverenja i poštovanja.
