Kada naš zlatni retriver, Bo, nije prestajao da laje na novu dadilju, mislili smo da je postao ljubomoran ili previše zaštitnički nastrojen. Njegovo stalno stajanje ispred nje, upozoravajuće režanje i glasno lajanje činili su se potpuno neprimerenim.
U jednom trenutku razmišljali smo čak i o tome da ga damo drugoj porodici, što nam je teško padalo. Ali ništa nas nije pripremilo za ono što smo otkrili kada sam pregledao snimak sa kućne kamere.
Bo nije bio agresivan.
On je pokušavao da nas upozori.
Početak u koji smo verovali
Pre rođenja naše ćerke Zoe, život nam je bio miran. Nakon godina pokušavanja da dobijemo dete, njen dolazak za nas je bio pravo čudo.
Bo, naš nežni zlatni retriver, bio je sa nama pet godina — umiljat, strpljiv i uvek spreman da pruži šapu ili donese čarape iz hodnika, samo da privuče pažnju.
Ali kada smo bebu doneli kući, Bo je postao neobično oprezan.
Pas koji nije skidao pogled sa bebe
Bo je ležao pored kreveca i posmatrao svaki njen pokret. Noću je šetao hodnikom kao pravi čuvar.
Isprva nam je to bilo simpatično, ali kasnije smo počeli da se brinemo da preteruje.
U tom periodu angažovali smo dadilju, Kler — nežnu i smirenu osobu koja je delovala iskusno u radu sa decom.
Međutim, Bo je odmah počeo da reaguje burno kada je bila u blizini bebe. Lajao je, stajao ispred nje i delovao uznemireno.
Veče koje je promenilo naše mišljenje
Jedne večeri izašli smo na kratko, a dadilja je zamolila da Bo bude u drugoj prostoriji dok ona brine o Zoe. Pristali smo.
Kasnije nas je pozvala uz objašnjenje da je Bo bio nemiran i da je lajanje bilo neuobičajeno glasno.
Kada smo se vratili, delovao je uznemireno na način koji nismo mogli da ignorišemo.
Tada sam odlučio da proverim snimak sa kućne kamere.
Snimak koji je sve objasnio
Na snimku se videlo da je dadilja postavila telefon i uključila video poziv, pokazujući kuću prijateljici.
U tom trenutku, Zoe se blago zagrcnula mlekom — nešto što se dešava mnogim bebama, ali zahteva brzu reakciju.
Bo je prvi primetio promenu.
Prišao je krevecu, lajnuo nekoliko puta i pokušao da privuče pažnju dadilje. Pošto je imala slušalice, nije ga odmah čula.
Tek kada je Bo glasnije zalajao i pokušao da joj priđe, ona je skrenula pogled ka bebi, proverila je i brzo je umirila.
Bo je tada zatvoren u drugu prostoriju, iako je zapravo reagovao instinktivno — štiteći dete.
Razgovor i rasplet
Sutradan, prikazali smo dadilji deo snimka kako bismo razjasnili situaciju. Reagovala je mirno, ali je odlučila da se povuče.
Obavestili smo agenciju kako bi ubuduće organizovali jasnije smernice i bolji nadzor za svoje radnike.
A Bo?
Pokazao je da nikada nije bio problem — već upravo suprotno.
Naš tihi heroj
Danas Bo spava pored Zoe gotovo svako popodne. Na njegovoj ogrlici stoji mali privezak:
„Zoein čuvar.“
Ponekad gledam njih dvoje kako se igraju i shvatim koliko je malo nedostajalo da pogrešno protumačimo njegovu dobrotu i instinkt.
Često pomislim:
Ponekad oni koji ne govore — ipak najbolje razumeju.
