U drugoj polovini 19. veka, Kanada je bila prostrana, uglavnom neistražena zemlja, prepuna šuma i netaknute prirode. Jedan od najprofitabilnijih poslova tog vremena bila je seča drveća, jer je drvna građa imala veliku vrednost, a drvoseče su ponekad mogle da prisvoje i prodaju zemljište koje bi iskrčile.
Da bi uspeli u tom poslu, bilo je potrebno okupiti grupu snažnih radnika, otići duboko u šumu i povesti osobu koja će kuvati i brinuti o domaćinstvu.
Godine 1882, dvanaest drvoseča iz Kanade formiralo je ekipu spremnu za višegodišnji rad u divljini. Za posao kuvarice i pomoćnice pristala je mlada devojka Ana Kejt Blok, tada stara 22 godine. Potpisala je trogodišnji ugovor i zajedno s njima krenula u nepoznato.
Težak početak u divljini
Njihova avantura nije počela po planu. Lokacija na koju su prvobitno krenuli već je bila zauzeta, pa su morali da se presele. Jesen je došla ranije nego što su očekivali, a umesto drvenih koliba uspeli su da naprave samo zemunice za privremeni smeštaj.
Ubrzo su otkrili da se nalaze blizu teritorije domorodačkih naroda, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Jedan od najiskusnijih drvoseča povredio je nogu, a nekoliko članova ekipe napustilo je grupu i nikada se nije vratilo. U međuvremenu je njihov magacin sa zalihama opljačkan, pa su preostali muškarci odlučili da se vrate u naseljene krajeve.
Verujući da bi povratak kroz snežne oluje bio previše naporan za Anu, ostavili su je u šumi, dajući joj nekoliko pušaka i zalihe hrane.
Neverovatno preživljavanje
Tri godine kasnije, jedan od bivših drvoseča ispričao je priču o napuštenoj devojci u šumi. Kada je vest stigla do lokalnih vlasti, organizovana je potraga.
Svi su verovali da je Ana izgubila život, ali na veliko iznenađenje – pronašli su je živu i zdravu.
Tokom godina provedenih u divljini, Ana je pokazala izuzetnu hrabrost i snalažljivost. Razmenjivala je preostale alate s pripadnicima domorodačkih zajednica u zamenu za hranu. Naučila je da lovi, suši meso i ribu, sakuplja bobice i bilje i priprema zalihe za zimu.
Domorodački narodi, videvši da je sama i da ne predstavlja pretnju, počeli su da joj pomažu. Naučili su je kako da preživi u teškim uslovima, kako da koristi mast jelena karibua i da priprema odeću i krzno za trgovinu.
Tokom tri godine Ana je uspela da iskrči deo zemlje, zasadi povrće i sagradi malu stanicu koja je kasnije postala trgovačko mesto.
Od preživljavanja do uspeha
Kada su je pronašli, Ana više nije bila devojka iz grada – već snažna žena koja je savladala surovost kanadske divljine. Imala je zemlju od oko sedam hektara i skladište puno krzna irvasa i lisica koje je sama obradila.
Nakon toga, prodala je deo robe, ali je odbila da se vrati u grad. Ubrzo je u tom kraju izbila zlatna groznica, a Ana je iskoristila priliku da pokrene trgovačku stanicu zajedno sa svojim suprugom.
Njeno ime ostalo je zabeleženo na mapi – „Anina trgovačka stanica“ (Anna’s Trading Post), koja se i danas spominje kao simbol snage, nezavisnosti i istrajnosti žene koja je uspela tamo gde bi mnogi odustali.
