Pre pet godina, dečak po imenu Evan Hill iz Christchurcha na Novom Zelandu suočio se sa nečim što nijedno dete ne bi trebalo da doživi – svakodnevnim ruganjem i podsmehom zbog svog izgleda. Njegovi izuzetno veliki prednji zubi postali su razlog zbog kojeg su ga vršnjaci zadirkivali i prozvali „zec“. Danas, međutim, njegova priča ima potpuno drugačiji završetak – ispunjen osmehom, zahvalnošću i verom u dobrotu ljudi.
Težak početak i borba jedne porodice
Evan je rođen s izraženim problemom u razvoju vilice i zuba. Prednja četiri zuba bila su toliko velika i nepravilno postavljena da nije mogao u potpunosti zatvoriti usta. Zbog toga je imao poteškoće s govorom i hranjenjem, ali i sa samopouzdanjem, jer su ga deca u školi svakodnevno zadirkivala.
Njegovi roditelji su želeli da mu pomognu, ali nisu imali finansijska sredstva za skupu operaciju i dugotrajno lečenje koje je koštalo oko 100.000 dolara. Njegova majka je čak razmišljala da stavi kuću pod hipoteku kako bi obezbedila potrebna sredstva za operaciju, ali tada se dogodilo nešto neočekivano.
Dobrota koja je promenila život
Evanova priča dospela je u medije, a za samo nekoliko dana hiljade ljudi iz čitavog Novog Zelanda i sveta reagovalo je. Ljudi su počeli da šalju novac, poruke podrške i ohrabrenja. Mnogi koji ga nikada nisu upoznali poželeli su da pomognu dečaku da se ponovo nasmeje bez stida.
Zahvaljujući prikupljenim donacijama, Evan je prošao kroz više operacija i dugotrajnu terapiju kod ortodonta i maksilofacijalnih hirurga. Tokom pet godina strpljivo je nosio proteze i redovno odlazio na kontrole, a rezultat svega je prelep, prirodan osmeh koji danas s ponosom pokazuje.
„Ne znam gde bismo bili danas bez pomoći i podrške svih tih divnih ljudi. Njihova dobrota nam je promenila život“, rekla je Evanova majka. Od preostalog novca porodica Hill je osnovala fondaciju koja pomaže drugoj deci s ozbiljnim dentalnim problemima, čime su želeli da nastave lanac dobrote.
Pouka priče
Evanova priča je snažan podsetnik na to koliko reči i postupci mogu uticati na nečiji život – bilo pozitivno, bilo negativno. Ruganje i zadirkivanje mogu ostaviti duboke emotivne rane, posebno kod dece. Ali isto tako, saosećanje, podrška i zajedništvo mogu potpuno promeniti nečiju budućnost.
Stručnjaci podsećaju roditelje, nastavnike i decu da obraćaju pažnju na vršnjačko nasilje i da uvek pruže podršku onima koji se osećaju drugačije ili odbačeno. Male geste empatije mogu značiti više nego što se čini.
Zaključak
Danas je Evan primer da hrabrost, upornost i dobrota mogu pobediti predrasude. Njegov osmeh nije samo rezultat uspešne operacije, već i simbol vere u ljude i moći zajedništva.
Ova priča nas podseća da svaka borba može imati srećan kraj kada postoji nada – i kada ljudi odluče da pomognu jedni drugima.
