Zijada Vuković Pamuković je tetka mučki ubijene Nizame Hećimović iz Gradačca, kojoj je nevjenčani suprug Nermin Sulejmanović 11. avgusta presudio pištoljem u uživo prenosu na Instagramu.
Neutješna žena prisjetila se kako je njena sestričina posljednje veče u životu probdjela zbog straha od Nermina, od kojeg se skrivala u tetkinoj kući.
– To je bila zadnja noć u strahu, uveče dolazi Nizamin otac iz inostranstva i sve će se riješiti. Tu smo noć hodale od prozora do prozora, do pola pet smo bile budne, gledale smo hoćemo li vidjeti Nermina. Ne znaš kada će pokucati. Koju god sjenku vidimo, mi vidimo njega. Okupala je bebu, oprala sebi kosu, djelovala je opuštenije. Čekala je oca. Rekla mi je: „Ti ćeš nam ujutro kupiti neko meso da pravimo ručak. Nećeš ti, tetka, kuhati, ja ću napraviti sve što voli moj tata“. I onda, kad smo se probudile, odahnule smo, zadnja noć je prošla. Ona je ostala malo duže u krevetu. Njoj sam pristavila kafu, sebi čaj, bebi sam kuhala supu. Nizama joj je donijela lijek – opisuje Zijada za Jutarnji list.
A onda je krenuo pakao, Nermin je stigao do njihove kuće.
– Pogledala sam kroz kuhinjski prozor i vidjela njega kako trči prema kući. Samo sam joj rekla: „Nermin“. Ona je pitala: „Šta ćemo sad, tetka?“. Dok je on lupao na vrata, ona je ušla u sobu kod mog sina i zaključala vrata. Pucao je u ulazna vrata, ispalio četiri, pet metaka, nije uspio da uđe. Šakama je razvalio staklenu stijenu s terase, sav se raskrvario i ušao u kuću. Zvala sam upomoć, ali ko će mu prići? I neki radnici su bili tu, napolju, kad je pucao, razbježali su se. Ušao je, prislonio mi pištolj uz glavu i pitao: „Gdje je?“. Dijete je zaplakalo, čuo je i krenuo prema sobi. Pucao je u bravu i nije mogao ući. Vratio se na terasu i ušao kroz staklena vrata. Sina mi je istjerao iz sobe. Sva sreća da je sin uzeo telefon i pozvala sam policiju. Nizama nije htjela iz sobe, on je uzeo bebu, izašao je. Tad je sišla i ona, prepirali su se. Sve je to trajalo, policije nije bilo niotkud. Nizama je plakala, vikala – govori tetka gutajući suze.
Ona kaže da je krv po njenoj kući bila Nerminova.
– U mojoj kući je nije tukao, krv je bila njegova, a bila je po cijeloj kući. Gledala je u mene i rekla: „Pomozi mi, tetka“. Nikad to neću zaboraviti. Rekla sam joj: „Ne idi nikud, bježi za tetkom“. Nedim je krenuo prema njoj jer je molila pomoć. Nermin, koji je s bebom stajao kod auta na putu, počeo je da puca i pogodio ga s dva metka. Kad je Nedim pao, Nizama je sjela u auto, da ne bi nastavio da puca. Neko od komšija je pozvao Hitnu pomoć. I oni su došli, ukrcali ranjenog Nedima, policije još nije bilo – objašnjava Nizamina tetka.
Dodala je da kada vrati film unazad pomisli da je Nermin mogao sve da ih ubije, uključujuči i bebu.
A policiji je trebalo 21 minut da dođe. Od naše kuće do policijske stanice je nekoliko kilometara. Kad ga je prijavila jer ju je prebio, jedan ju je policajac pitao: „Vi ste znali ko je on, zašto ste se petljali s njim?“. Stradala je zbog tuđih grešaka. Šta sad vrijedi da mene po pet, šest sati ispituju u policiji? Trebalo je da rade svoj posao kad je trebalo. Pred moju kuću su, kad mi je dijete ranjeno, a rođaku i bebu je odveo manijak, došla četiri policajca. Četiri! I to izlaze iz auta i šetaju kao da dolaze na kafu i pitaju me šta se desilo!? A vide da odlazi Hitna. I moj sin danas nije dobro. Ne spava, ne može da bude među ljudima. Dolaze ljudi u žalosti, a opet je tu i radost jer je Nedim preživio – ispričala je Zijada.
Dok je ona bila u bolnici sa sinom, Sulejmanović je isprebijao Nizamu, pucao joj u glavu i ubio još dvoje ljudi i ranio ženu. U 10.33 sati zvao je Zijadu.
– Vjerovatno da čujem njen vrisak. Napisao mi je: „K.čko, zašto se ne javiš?“. Zvao je i njenu bolesnu majku da sluša kćerku kako vrišti i preklinje za svoj i život svog djeteta – zaključila je tetka ubijene Nizame.
(Izvor: Novi.ba)
