Kada se mlada snajka iz grada preselila na selo, odmah je shvatila da je pred njom ozbiljan izazov. Prvog dana, čim je stigla, svekrva ju je dočekala sa osmehom… i rasporedom.
“Snajko, ovdje se dan započinje ranije nego u gradu”, reče svekrva s blagim osmijehom, ali čvrstim tonom.
“U pet ujutro ustaješ da nahraniš stoku i krmad, u šest pomuzeš Šarulju i nahraniš piliće. U sedam da probudiš mene i svekra, a zatim da pripremiš doručak.”
Snajka sluša, klima glavom i trudi se da sve zapamti, iako je očito da joj je tempo malo prebrz za gradski način života.
“Zatim oko devet već treba da kuvaš ručak, jer radni dan ne čeka. Poslije ručka, malo središ kuću, opereš suđe, doneseš vode iz bunara – ako nema kiše. Ako ima, bolje, lakše ti je”, nastavlja svekrva neumorno, kao da čita iz dugogodišnjeg priručnika za seoski život.
“Popodne možda imaš malo vremena za sebe”, reče svekrva, “ali kad dođe veče… e, tad imaš još jednu obavezu.”
Snajka već pomalo umorna samo pita: “A šta tad?”
Svekrva kaže:
“Oko sedam uveče ugriješ vodu da opereš svekru noge. To mu je navika, znaš, tako se opušta nakon dana na njivi.”
Snajka, iznenađena i pomalo šokirana, tiho promrmlja sebi nešto nerazgovetno.
Svekrva je pogleda i s osmehom doda:
“Znam da ti sve ovo djeluje mnogo, ali polako – naučićeš. Nismo mi ni zli ni strogi, ali red i rad čine život lakšim. A vremenom, sve to postane rutina, i još se i zavoli.”
Snajka se nasmeje, možda pomalo zbunjeno, ali sa odlučnošću u očima. Zna da će joj trebati vremena, ali možda će se i gradska cura jednog dana s ponosom nazvati pravom seoskom domaćicom.
💡 Pouka iz priče:
Život na selu zna biti zahtjevan, ali ima svoju toplinu, zajedništvo i jasno definisane vrednosti. Kada se uđe u ritam, svaki zadatak ima svoj smisao, a humor i međusobno poštovanje olakšavaju i najnaporniji dan.
