Udarao me je svom snagom pesnicama, gušio čaršavom i bacao na pod, priča očajna Vera o sinu Milošu
Teškog srca, puna boli, javno kažem da je za mene moj sin Miloš završio do kraja života. Ne želim da ga vidim u životu, ni da čujem za njega. Odričem ga se i vjerovatno ovo neću moći da preživim – započinje ispovjest za Kurir Vera Zorić (61) iz Novog Sada, koja tvrdi da ju je napao sin jedinac Miloš (30) i oteo joj 12.000 eura od nasljedstva.Samohrana majka kaže da joj je u nedjelju ujutru došao sin i tražio joj pare.
Htio da me zadavi- Ušao je i odmah u hodniku mi tražio 6.500 eura. Rekla sam mu da nemam, da su u banci. Zaključao je stan, i tu počinju moje muke. Udarao me je rukama, pesnicama, davio me, savijao mi glavu, gurao mi ruke u usta dok mi usne nisu popucale, bacio me na krevet, a onda čaršavom na kom sam spavala gušio, bacao me na pod, pa podizao, pa opet gušio. Rekao mi je: „Slušaj šta sam ti rekao. Da si mi stvorila pare odmah. Ubiću te ukoliko mi ne daš ovog momenta, budi sigurna da si gotova“ – jedva priča Vera, zastajući da se isplače.- Da je izvadio pištolj, pa da me je ubio, to bi bila čast za mene, iskreno kažem, nego na ovakav način, u ovakvim mukama. Ima li šta gore! Rekla sam mu gde su pare, izvadio ih je zamotane, uvezane gumicom, zato što sam ih čuvala samo da plaćam stanarinu i porez, da preživim. Tu je bilo 12.000 evra, uzeo je i ne otvorivši da vidi koliko ima. Okrenuo se i nije me ni pogledao, ostavio me je na podu u polusvesnom stanju – jeca Vera.Sve to vreme zapomagala je, dozivala pomoć… Kad je otišao, skupila je snage da otvori vrata i pozvoni komšinici, te su pozvali policiju i Hitnu pomoć.- Ubeđena sam da će se on vratiti da me ubije kako bi i stan uzeo. Zato sam i rešila da progovorim, da se zna šta dete koje si rodila može da ti uradi – teška srca priča majka.Vera je ubeđena da neko stoji iznad njenog sina, neko za koga je on „primoran da radi“ i da je taj dan imao naredbu da, ako ne donese pare, ubije majku.
Samohrana majka
Vera kaže da se s bivšim suprugom razvela kad je Miloš imao samo godinu i po. Otac mu je umro 2015. godine, a Miloš je nasledio pola stana od bake po ocu i već dve-tri godine živi u tom stanu.- Ostala sam samohrana majka bez primanja. Dvorila sam tetku da bih imala neka primanja, zato sam i dobila u nasledstvo te pare, koje sam čuvala samo za troškove oko stana i da preživim. Ceo život sam se mučila i sad nemam ništa, dinar jedan nemam. Radila sam u dve firme, u jednoj sam dočekala dva stečaja i u drugoj treći. Radila sam i ovako, čuvala decu, kuvala, spremala stanove i svašta nešto da zaradim da on ne bude gladan – priča očajna majka, dodajući da joj je inspektor rekao da je za njim već raspisana poternica za neko delo odranije, ali da nisu hteli da joj kažu za šta.
Ne zanima je više Miloševa sudbinaNe znam da li je narkoman ili kockar, ne želim više da ga vidim Miloš je bio poslednja generacija koja je služila vojni rok. Rekla sam mu tada: „Sine moj, idi u vojsku, bar ćeš imati redovno da jedeš, vidiš da nemamo.“ Otišao je i bio primeran vojnik. Kad se zaposlio i počeo da živi sam, od tada gubim kontrolu šta radi i kuda se kreće. Inspektor mi je rekao da nije narkoman, a da li je kockar ili šta radi, ne znam, niti me više zanima. Mora da ga neko drži u šaci, i to ne bilo ko, nego neki „bos“ koji ga je uzeo pod svoje i za koga odrađuje poslove – kaže Vera.