“SA OPLODNJOM SAM POČELA U 48. GODINI” Ljiljana Jakšić Je U 52. Rodila Ćerku Kojoj Za Oca Otvoreno Kaže: “Nije Mu Stalo Da Bude Pored Nas”

Svijet

Glumica Ljiljana Jakšić gošća je emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje na Blic televiziji sredom u 21 sat na MTS kanalu 115 u kojoj priča o odrastanju u disfunkcionalnoj porodici, razvodu roditelja, životu sa majkom i sestrom u stanu bez struje, glumi ali i o svojim ljubavima i najvećoj sreći, ćerki Dariji.

Glumica Ljiljana Jakšić je živela u Prokuplju sa mamom, tatom i starijom sestrom, kaže da je rano detinjstvo ojačalo jer je živela u porodici u kojoj nisu bili dobri odnosi.

Porodica u kojoj sam odrasla je disfunkcionalna porodica. Mama i tata nisu bili u tako dobrim odnosima. Razveli su se u neko doba. Sestra, mama i ja smo živele same u stanu, tata je bio u istom gradu, formirao je porodicu sa drugom ženom. Traumatičan je bio dosta taj njihov razvod, baš traumatičan za mene u to doba, sećam se. Međutim, iz svega se toga izađe jer, kada dete ima uz sebe toplinu majke, to je ono po čemu ja svoje detinjstvo smatram jako lepim i drago mi je detinjstvo jer je moja mama bila velika mama upućena na decu. Sve je učinila za nas što je mogla, uvek u svakom momentu je mama bila tu. Divna mama zaista i za mene i za sestru. A imala sam pored sebe i tri godine stariju sestru, taman dovoljno da može da mi bude prosto pomoć, sve ono što nisam mogla možda lagano da uradim, da preskočim, ona je bila tu, tako da sam se osećala dosta bezbedno bez obzira na sve te detalje njihovog razvoda i sve što se dešavalo – kaže iskreno Ljiljana Jakšić u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.

Razvod roditelja i odnos sa ocem
Iako ističe da je za nju razvod roditelja ostao kao traumatično iskustvo, kaže da nije bilo nasilnih momenata, kao i da je bila voljeno dete i od strane majke i od strane oca.

Upravo je poruka da sada, iz ove pozicije pogotovu, smatram da je trpljenje kao takvo prosto neosnovano i da u narušenom odnosu, bračnom odnosu, partnerskom odnosu treba rešavati pre svega taj odnos, ne pokušavajući da nešto produžiš, nešto zalečiš, da nađeš razlog da ostaneš još duže u tom odnosu. Po meni odnos treba raščistiti onda kada on nije zdrav, nije dobar. Ne bi bilo ni tih nekih ružnih slika, ni tih ružnih emocija koje su bile u to vreme da su se oni ranije, pogotovo dogovorom, razveli. Onda se sporazum napravi i nema te patnje koju deca trpe, prežive… – kaže Ljiljana a na pitanje da li joj je taj razvod bio više trauma ili više neka vrsta olakšanja odgovara:

– Olakšanje jer neće biti više trauma, moćićemo i same, i mogle smo same.

Sa ocem u početku nije bila dobra komunikacija, kasnije ih je privoleo, a onda je opet došlo do prekida odnosa.

– Nerado smo odlazili kod njega i sestra i ja. Kasnije nas je tata privoleo, dolazio je često, pokušavao je da kontaktira, onda smo nešto i kontaktirale sa njim. Onda je tu bio problem sa njegovom drugom ženom, pa jedno vreme ponovo nismo kontaktirali, pa tako neizmenično, jesmo-nismo – kaže Ljiljana pred kamerama Blic televizije.

Na mene kao devojčicu ne, ali kasnije na mene kao ženu mislim da se odrazio tako što sam u svojim kasnijim vezama u trenutku kada dolazi do nekog, tako nazovi disfunkcionalnog odnosa među nama, kada počinjemo da se svađamo, prepiremo, pa ne uspemo da nađemo rešenje, ja sam te veze prekidala. Upravo kada sam shvatila, svaki put kada bih shvatila da mi ne nalazimo način da razrešimo situaciju koja nam pristiže, već se svađamo i tu je postalo puno toga negativnog onda sam te veze raskidala jer sam smatrala da u životu ne treba imati brak sa nekim sa kim ne možeš da se dogovoriš, da rešiš problem i da ideš dalje. Ja sam prepoznavala da je to-to – kaže otvoreno glumica.

Život u stanu bez struje
Kada su se roditelji rastali majka, sestra i Ljiljana su živele teško.

– I onda kada sam bila mala i ne baš u okolnostima koja odgovaraju deci, ili bilo kome, mi smo živeli u stanu u kom nije bilo struje, bila je isključena, mama nije mogla da plati, tako smo se borili i sa tim, ja sam i tada te okolnosti doživljavala kao trenutne, ne kao nešto strašno, nego to je trenutno i to će se srediti, to će se završiti i mi ćemo izaći iz toga. Ja sam tada to negde doživljavala pozitivno, preskočićemo ovo i idemo dalje. I kada sam plakala u životu, ja sam umela da isplačem tu tugu, te trenutke, ali negde u malom mozgu uvek sam imala neko svetlo i neki osećaj da će se to sada rešiti. Sad će se situacija promeniti. Taj odlazak u pozorište mi je bio svetla tačka, bila mi je jedan divna atmosfera u koju smo sestra i ja odlazile. To je prosto ta slamka za koju smo se uhvatile i osetila sam da je to neko rešenje, trenutno rešenje situacije u kojoj smo mama, sestra i ja. Tako da, ta nada i vera da će biti dobro, da će biti sve bolje i bolje, da će biti najbolje to sam gajila još od tih malih nogu pa i kroz akademiju – kaže Ljiljana.

O ljubavi
Kafane u Skadarliji koje pominje Ljiljana u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” su kultna mesta u kojima su bila mnoga događanja, a o tome da li se njoj dogodilo tamo nešto samo njeno kaže:– Ne, znate, ne. Ja se u Skadarliji nikada nisam zaljubila. Čudo jedno.

– Jesu, ali to nikada nije profunkcionisalo. Ili neko nije bio dovoljno uporan ili nije našao način, ili sam ja toliko bila obuzeta poslom ili nečim drugim pa nisam primetila, ne znam.

Ipak, kaže da je osim posla bilo mesta i za ljubav u njenom životu.

– Imam naravno privatno svoje momente koji su emotivni i lepi. Imala sam ljubavi, nekoliko ljubavi, dešavalo se i to – kaže Ljiljana.

Profesorka Slavica Đukić Dejanović je upitala glumicu i: “Da li ste samo sa jednim čovekom želeli da se ostvarite kao mama, da li je to bilo samo sa jednom osobom ili je to bila Vaša želja, prosto, nezavisno od partnera?”, a na to Ljiljana kaže

– To je bila moja želja. Nezavisno od partnera. Bila je želja i to nekoliko puta, ali se to eto nije ostvarilo.

Sa veštačkom oplodnjom je počela u 48. godini
Oduvek je ipak želela da ima dete smatrajući da je to “vrhunska priča našeg života”.

– Ja prosto nisam mogla da pomirim u sebi to da nikada neću imati dete jer sam jako želela, jako sam volela. Majčinstvo je nešto što je meni vrhunska priča našeg života. Taj odnos sam imala i taj odnos nisam mogla da pomirim. Ja sam sa tim veštačkim oplodnjama počela već u… – kaže Ljiljana pa naglašava:

– Već u 48. godini. Bilo je pet pokušaja, ja sam sve vreme radila. Nisam išla na trudničko bolovanje, nisam išla na porodiljsko bolovanje. Prestala sam da radim u osmom mesecu. Morala sam samo u nekom dobu da sašijem kostim, širu haljinu, da se to malo pokrije. Nikome nije palo na pamet da je glumica trudna, svi su jednostavno mislili, ugojila nam se glumica. Ja sam svoj posao radila i tada fantastično, još bolje nego inače. Bila sam najsrećnija u tom trenutku, radim posao koji najviše volim, ispod srca raste nešto što najviše želim u životu, zaista nestvarno dobar period, Bogu hvala. Mene je profesor Slobodan Radulović koji je radio veštačku oplodnju zamolio da odem u bolnicu jer ne mogu više da radim jer, to nije visoko, to je najviše rizična trudnoća, a ja kažem: “Ali ništa se ne dešava, mogu i da pevam i da se krećem, sve”, “Ali ako počne da se dešava”, bile su njegove reči: “Onda je već kasno, Ljiljana”. Oni su mene poslali u Narodni front, ja sam tamo bila odbor za doček i ispraćaj koleginica porodilja. Sređivala sam stvari, one natkasnice kada dođu, posle porođaja im prenosila stvari tamo i gledala bebe koje dolaze na svet. Tako sam provela jedno dve nedelje, čak možda i tri, do porođaja.

“Žao mi je bilo što Darija neće rasti uz oca”
Kada je ostala u drugom stanju Ljiljana je bila sama, a na pitanje da li to reaktivira traumu “ja ću biti samohrana majka baš kao što je bila i moja”, kaže:

– Ne, u tom trenutku ne, nisam tako razmišljala. Prošlosti se nisam setila u to momentu uopšte. Veza koja je bila između nas je već jenjavala, već to nije bila veza, pre nego što sam saznala da sam trudna, tako da nije me toliko pogodilo. Žao mi je bilo što Darija neće rasti uz oca.

O tome da li Darija zna ko je njen tata Ljiljana kaže:

– Zna, ali samo zna. Zna da je tata jako zaposlen i da mu nije stalo da bude pored nas. Eto, ne želi da nas vidi i to je to. Ona ponekad ljutito odbrusi: “Pa i ne mora, nama je dobro i ovako”. Eto, to je sve. Pričale smo par puta o tome, onda kad ona pokrene razgovor mi popričamo. Pričam sa njom onako kako ona to može da percipira u ovom uzrastu i to je sve za sada.

O trenucima provedenim sa Darijom i sreći Ljiljana takođe priča u pomenutoj emisiji.

– Veliku emociju sam imala pre svega, kada su mi doneli Dariju, zatim sledeći trenutak koji mi je bio izuzetno emotivan kada sam je odnela u crkvu na krštenje. Taj ulazak u crkvu sa njom u naručju to je najlepši momenat u mom životu, zaista najlepši, Bogu hvala. Zatim upisivanje Darije u knjigu građana, Savski Venac. To je neverovatno kakvu sam emociju imala, ja sam plakala što upisujem dete u knjigu građana, što sam uspela da podarim tako nešto. Tada sam shvatila da je to veliki uspeh, pa i njen polazak u vrtić je bio izuzetan momenat. Polazak u školu je bio veseo jako. Nije ona birala šta će da obuče, ona se složila: “Divno je mama”, njena mama to najbolje zna da izabere, i dan danas je tako. Darija stavlja neke stvaričice u ranac sva je ustreptala tu je uvek ogledalce, tu je njen labelo, njen češalj, e sad i tu i neka sveščica da bude, ali pre svega da se ona ulepša. Bila je ustreptala i radosna i ispred mene trčala: “Mama ajde požuri, zakasnićemo”, a kad smo stigli do kapije škole onda je bilo gde je mamina ruka i pored mamine suknje i tu malo uz maminu suknju… – priseća se Ljiljana prvog dana u školi kada se i rasplakala:

– Kada su se učiteljica i učitelj obratili roditeljima, tri mame, ja sam jedna od njih, su plakale sve vreme.